ОД ТАРЕ ДО ПОЛИМЉА МАНАСТИР БАЊА КОД ПРИБОЈА...

            На светој обали Лима, километар и по више Прибоја, ту крај природног извора топле воде од 37 степени, налази се манастир Бања са црквом Светог оца Николаја Мирликијског који је патрон манастира Бања. Као први ктитор помиње се краљ Урош Први кога су звали ''Храпави'', јер је боловао од неких краста по кожи. Када се краљ по предању окупао лековитом водом оздравио је, али је у знак захвалности Богу подигао манастир. Кажу да је манастир Бања подигнут у 11 веку. У време Немањића овде је радила лепо уређена болница, где се чак Свети Сава лечио, а и Патријарх Макарије Соколовић. Свети Сава је 1219. г. у манастиру Бања основао епископску столицу дабарску и као првог епископа дабарског изабрао свог ученика Христофора Хиландарца. Свети Сава је радо долазио у Бању, купао се у топлој води на бањским изворима, крепио и лечио своје уморне и оболеле ноге. Овде је пуних 110 година било седиште дабарских епископа, али и дабро-босанских митрополита у доцнијим временима.

            Прво рушење манастирске цркве бива у 14 веку када је букнуо и рат између два брата краља Стефана Дечанског сина Милутиновог и краља Владислава сина Драгутиновог. Услед сукоба порушен је манастир. Победио је Стефан и он се уписао у анале као први обновитељ Бање. Док је обнављао Бању подизао је и Дечане Високе. Манастир Бања је и маузолеј породице Војиновић, који су блиски сродници Немањића. Овде је своје последњ године проживео последњи Војиновић Никола Алтомановић господар Захумља, Ужица и Рудника.

            Други пут манастир је рушен у 15 веку од стране Турака. Друга обнова пада у време Патријарха Макарија Соколовића, који је овде често боравио и увек радо долазио. Тако је 1572. г. овде одржан сабор српских архијереја на коме је Патријарх Макарије предао трон обновљене Пећке Патријаршије синовцу Антонију Соколовићу Митрополиту херцеговачком.

             Манастир је по трећи пут срушен у време Велике Сеобе 1690. г. и био је у рушевинама више од века и по. Трећа обнова Бање из праха и пепела завршена је 1853. г. Исте године залагањем мештана Бање, свештеника Риста Вујичића и кнеза Александра Карађорђевића почела је са радом основна школа у Бањи. Крајем 19 века око манастира Бање окупљао се народ и ''дизао глас да се више не могу трпети зулуми и понижавања већ се ваља дизати на устанак''. Тако се о Илиндану 1875. договорило о подизању устанка на Велику Госпојину. Усвојен је и текст прогласа који је саставио наш прота Милан Ђурић. ''Земља је ова старина наша, право је наше, а Бог је с нама, побједа је на нашој страни, смао јуначки и сложно ударимо браћо на своје крвнике'', написао је прота Ђурић између осталог.

            Букнуо је устанак, а Бања је спаљена, да би изново опет била обновљена крајем 19 века ферманом из 1899. г. који се чува у историјском архиву Ужица. Главни зидарски радови десили су се 1900. г. , а радови су извођени под будним оком неимара Пере Нинчића из Седбора код Пријепоља. Радило је дневно чак 19 мајстора и 40 физичких радника. Обновљени манастир освештан је о Илиндану 1902. г. године 2002. прослављено је 100 година обнове манастира Бање.

             У Летопису манастирском стоји записано: ''ФК Црвена Звезда из Београда је пред одлазак на финалну утакмицу за Куп европских шампиона у сусрету са ФК Олимпик, на стадиону Светог Николе у Барију, манастиру Светог Николе у Бањи послала новчани поклон у вредности од 10 хиљада марака. Победила је и освојила Куп европских шампиона за 1990. годину!''.        Године 1974. откопано је 40 црквених предмета који су 280 година лежали закопани под земљом. Ова збирка чини део богате ризнице од великог значаја и чува се у Музеју СПЦ-е у Београду.

             Монашко братсво Бање у претходних неколико десетина година чинили су и монаси који су боравили на кратко и у Рачи. Тако је игуман бањски Пахомије Планојевић кога је за студеничко братство рукоположио 1920. г. Свети Валдика Николај Велимировић, био и сабрат манастира Раче 1933. г. У манастир Бању 1983. г. долази и данашњи Епископ врањски Господин Пахомије Гачић, а из Бање одлази у манастир Рачу, а потом из Раче у манастир Гргетег.

            Манастир Бања налази се у епархији милешевској. Црква Светог Николе је висока грађевина импозантне величине, раскоша и сјаја, грађевина висока са пространом припратом, са нетакнутим миром и тишоном који ме оздрави када се са њим спојих, са мирисом на тамјан и свакодневну молитву. Како је само леп под саткан од ружичастог милешевског мермера, којим је поплочана припрата, али ми пажњу привлаче и камене плоче пода са натписима старословенским. Бањски манастир зидан је тесаним блоковима сиге.

            Фреске у цркви Светог Николе су из 14 и 16 века. Својом лепотом и величином задиви ме фреска Светог Николе. Лик је крупан, а светац је приказан допојасно.

            У манастиру Бања је боравила и чудотворна икона Пресвте Богородице Красница које је данас у Чајничу, а из Бање је однета крајем 16 века. Манастир поседује многе иконе, а неке од њих вредне су помена јер нас вежу и повезују. То је икона Богородице на престолу са два анђела рад Димитрија Посниковића коју је приложио Захарије Поповић из Кремана око 1854. Из исте године је и икона Исуса Христа са два анђела коју је сликао исти сликар Посниковић и коју је приложио Серафим Димитријевић игуман манастира Раче.

            Осим икона и епиграфског материјала, манастир Бања од покретних добара садржи збирке предмета од племенитих и других материјала, али и нумизматичку збирку и збирку књига, чувених по записима који су оставили трага на њиховим пожутелим страницама. Једна од књига је и Пентикостар штампан у Москви у 19 веку који су приложила два брата свештеници ужичког округа 1855. г. познати као браћа Трифуновић.

            Слава Богу што у недељу свету манастир Бању посетише и Светом Николају Мирликијском се помолише за своје најмилије три поклоника из Бајине Баште 10. септембра 2006. лета Господњег.

10/11. септембар 2006.

Бајина Башта

објављено у  ББ ГЛАСУ

МАНАСТИР БАЊА КОД ПРИБОЈА

Договор  и проглас од пре 133 лета у  Бањи о устанку 1875.

            На светој обали Лима, километар и по више Прибоја, ту крај природног извора топле воде од 37 степени, налази се манастир Бања са црквом Светог оца Николаја Мирликијског који је патрон манастира Бања. Као први ктитор помиње се краљ Урош Први кога су звали ''Храпави'' (боловао од неких краста по кожи). Када се краљ по предању окупао лековитом водом оздравио је. У знак захвалности Богу подигао је манастир. Кажу да је манастир Бања подигнут у 11 веку. У време Немањића овде је радила лепо уређена болница, где се чак Свети Сава лечио, а и Патријарх Макарије Соколовић. Свети Сава је 1219. у манастиру Бања основао епископску столицу дабарску и као првог епископа дабарског изабрао свог ученика Христофора Хиландарца. Свети Сава је радо долазио у Бању, купао се у топлој води на бањским изворима, крепио и лечио своје уморне и болне ноге. Овде је пуних 110 година било седиште дабарских епископа, али и дабро-босанских митрополита у доцнијим временима. Прво рушење манастирске цркве бива у 14 веку када је букнуо рат између два брата краља Стефана Дечанског сина Милутиновог и краља Владислава сина Драгутиновог. Услед сукоба порушен је манастир. Победио је Стефан и он се уписао у анале као први обновитељ Бање. Док је обнављао Бању подизао је и Дечане Високе. Манастир Бања је и маузолеј породице Војиновић, који су блиски сродници Немањића. Овде је своје последње године проживео последњи Војиновић Никола Алтомановић господар Захумља, Ужица и Рудника. Други пут манастир је рушен у 15 веку од стране Турака. Друга обнова пада у време Патријарха Макарија Соколовића, који је овде често боравио и увек радо свраћао. Тако је 1572. овде одржан сабор српских архијереја на коме је Патријарх Макарије предао трон обновљене Пећке Патријаршије синовцу Антонију Соколовићу Митрополиту херцеговачком. Манастир је по трећи пут срушен у време Велике Сеобе 1690. и био је у рушевинама више од века и по. Трећа обнова Бање из праха и пепела завршена је 1853. Исте године залагањем мештана Бање, свештеника Риста Вујичића и кнеза Александра Карађорђевића почела је са радом основна школа у Бањи. Крајем 19 века око манастира Бање окупљао се народ. Тако се о Илиндану 1875., на народном сабору, великом збору и вашару, после Свете Литургије договорило о подизању устанка на Велику Госпојину. Усвојен је текст прогласа који је саставио наш бајинобаштанин и земљак прота Милан Ђурић (родом из Заовина).  Проглас: ''Српском народу у Босни, Херцеговини и Старој Србији поздрав. Браћо! Давно је било Косово. Од тада неправде, глобе и велика безакоња трулих Османлија - Турака још трпи српски народ. Свака стопа земље је заливена сузама и крвљу наших прадедова. Још вјеру, слободу и образ и огњиште потомака Немањића и Oбилића каљају копитама турских атова на стид и срамоту читавог народа српског. Време је да осветимо Косово. Време је да престанемо бити турска раја. Браћа наша на Неретви  потоцима проливају крв. Јуначка Крајина коље своје крвопије. Чуј народе све три вјере! Устај на оружје! Рат је ово за слободу и права читавог народа. Свака вјера, свачије право, образ и имање биће нам светиња. Ко буде непријатељ овоме рату за слободу, крстило се или клањао, главом ће као издајица свога народа платити. Зато устајте сложно - на оружје синови Босне, Херцеговине и Старе Србије. Зулумћарском крвљу прелите огњишта ваших прадедова. Земља је ова старина наша, право је наше, а Бог је с нама, побједа је на нашој страни, само јуначки и сложно ударимо браћо на своје крвнике. Живео српски народ, живела слобода, живели јунаци! Живела слободна Босна, Херцеговина и Стара Србија - 15. август 1875. у манастиру Бањи, борци за уједињење и ослобођење српства''. Букнуо је устанак, а Бања је спаљена, да би изново опет била обновљена крајем 19 века ферманом из 1899. који се чува у историјском архиву Ужица. Главни зидарски радови десили су се 1900. , а радови су извођени под будним оком неимара Пере Нинчића из Седбора код Пријепоља. Радило је дневно чак 19 мајстора и 40 физичких радника. Обновљени манастир освештан је о Илиндану 1902. Године 2002. прослављено је 100 година обнове манастира Бање. У Летопису манастирском стоји записано: ''ФК Црвена Звезда из Београда је пред одлазак на финалну утакмицу за Куп европских шампиона у сусрету са ФК Олимпик, на стадиону Светог Николе у Барију, манастиру Светог Николе у Бањи послала новчани поклон у вредности од 10 хиљада марака. Победила је и освојила Куп европских шампиона за 1990. годину!''. Године 1974. откопано је 40 црквених предмета који су 280 година лежали закопани под земљом. Ова збирка чини део богате ризнице од великог значаја. Монашко братсво Бање у претходних неколико десетина година чинили су и монаси који су боравили на кратко и у Рачи. Тако је игуман бањски Пахомије Планојевић кога је за студеничко братство рукоположио 1920. Свети Владика Николај Велимировић, био и сабрат манастира Раче 1933. У манастир Бању 1983. долази и данашњи Епископ врањски Господин Пахомије Гачић, а из Бање одлази у манастир Рачу (данашњи Архимандрит рачански отац Сава сећа се доласка Пахомијевог у Рачу, а потом бива премештен на Калуђерске Баре у рачанску испосницу благословом тадашњег Архимандрита рачанског оца Хризостома, исприча ми отац Сава летос испод липе на Барама), а потом из Раче у манастир Гргетег. Манастир Бања налази се у епархији милешевској. Црква Светог Николе је висока грађевина импозантне величине, раскоша и сјаја, грађевина висока са пространом припратом, са нетакнутим миром и тишоном који оздрављује свакога ко се споји са мирисом тамјана и свакодневне молитве. Леп је под саткан од ружичастог милешевског мермера, којим је поплочана припрата, али пажњу привлаче и камене плоче пода са натписима старословенским. Бањски манастир зидан је тесаним блоковима сиге. Фреске у цркви Светог Николе су из 14 и 16 века. Својом лепотом и величином задивљује фреска Светог Николе. Лик је крупан, а светац је приказан допојасно. У манастиру Бања је боравила и чудотворна икона Пресвте Богородице Красница које је данас у Чајничу, а из Бање је однета крајем 16 века. Манастир поседује многе иконе, а неке од њих вредне су помена јер нас вежу и повезују. То је икона Богородице на престолу са два анђела рад Димитрија Посниковића коју је приложио Захарије Поповић из Кремана око 1854. Из исте године је и икона Исуса Христа са два анђела коју је сликао исти сликар Посниковић и коју је приложио Серафим Димитријевић игуман манастира Раче. Осим икона и епиграфског материјала, манастир Бања од покретних добара садржи збирке предмета од племенитих и других материјала, али и нумизматичку збирку и збирку књига, чувених по записима који су оставили трага на њиховим пожутелим страницама. Једна од књига је и Пентикостар штампан у Москви у 19 веку који су приложила два брата свештеници ужичког округа 1855. познати као браћа Трифуновић.

           

12. септембар 2008.

Бајина Башта

објављено у  ББ ГЛАСУ