"SA SVAKIM NOVIM DANOM DOLAZI NOVA SNAGA I NOVE MISLI"..."KADA TE TVOJA PROŠLOST POZIVA NE ODGOVARAJ - NE JAVLJAJ SE. NEMA TI ŠTA NOVO REĆI"...Zlatno veče jeste svako veče i to samo ljudima zlatnih misli i zlatnog srca...Pozitivne misli oblikuju pozitivne ljude...Dobre misli stvaraju dobre ljude...Umesto da ogovaram, ja se sve vreme trudim da uradim nešto mnogo pametnije i bolje od svih mojih (znanih i neznanih) kritičara i ogovarača... ugovarač i pregovarača...Svu svoju energiju trošim nemilice samo na one stvari koje me zaista ispunjavaju, raduju i usrećuju... Trošim energiju do "bola"... do "ludila"...Sve ono što nam nude jeste ništavno i malo u poređenju sa svim onim našim unutrašnjim blagom koje posedujemo unutar srca i duše...Ono što vas lično ispunjava i zanima jako je interesantno, ma šta drugi na to kazali...Otkrila sam oblast za koju sam mnogo zainteresovana i sada punom parom prijanjam za nju...Naše znaje jeste drvo, koje će izrastati polako, postepeno i isključivo na plodonosnom terenu...Moj život ne zavisi i nikad nije ni zavisio od sposobnosti drugih ljudi koji bi bez prestanka nečemu da se dive...Sve svoje hobije, podižem na pijedestal neverovatne krute ozbiljnosti...UM je jedini deo tela koji može i mora biti SLOBODAN...Ono što mene zanima, ne bi trebalo više nikog na ovom svetu da zanima i u tome leži ključ uspeha...I nisu nikad uspeli da me nateraju i nikad i neće, jer ja ne dopuštam, da me svojim ponižavanjem i ismevanjem, pretvore u osobu po njihovom ukusu i šablonu... Ja neću da se menjam... Ostajem takva kakva i jesam...Najpoučnijim stvarima ovoga života naučila me priroda sama...Današnji dan dobro se zakotrlja, kao dobro izbalansirana guma...Najveća vrednost jeste živeti premudro...Pazite gde stojite... Pazite dok god postojite... Postoji mesto na kome možete biti pregaženi... A pregaziće vas u onaj čas, ako im se isprečite nasred puta, jer: "Ljudi koji stoje nasred puta bivaju pregaženi"...Moja današnja afirmacija dana glasi: POZITIVNA ENERGIJA TEČE KROZ MENE... KROZ MOJE SRCE I VENE...Ne volim... Ne volim loše situacije, pa ih se ne samo klonim, već ih i ne izazivam... Neka idu svojim milim tokom... Ne volim da radim ništa loše i možda je to zaista razlog da mi i pozavide... Mada u meni ima i lošeg itekako, no to se ne primeti, jer imam mehanizam samobalansirajući kojim pustim dobrotu da nadvlada sve to moje loše... Takođe sam protiv kršenja svih zakona, pa tako ne volim ni ono što je protivno zakonu... I tako, ima još toga što ne voli... No, neka ostane tajna...Najveći program (i to apsolutno besplatan) na koji sam se upisala ovih dana, jeste program sopstvenog usavršavanja i to je moja do sada najveća životna investicija - ulaganje u samu sebe... Jer, kako kažu: "Započnite sa programom usavršavanja samog sebe"... Taj kapital će se isplatiti kad tad i to višestruko moja struko...Moj životni moto nekad beše i glasio je upravo ovako: u životu ću uraditi nešto veliko, ili neću uraditi ništa... A sad nađem i mudrost sličnu, koja kaže: "Uradite nešto veliko ili nemojte ništa ni raditi"...Ono što jedno bure (kacu) čini jakom, jesu upravo njegovi (njeni) obruči... Ili: "Bure je onoliko jako koliko su jaki njegovi obruči"...Tišina rađa argumente koje je teško osporiti... Ili. "Tišina je argument koji je najteže pobiti"...Kažu: "U komediji je najvažnije kada će se nešto desiti", a ja mislim da je u životu, ipak važnije sve ono što se neće nikad ni desiti...Ja sam danas napisala sedmi deo velike priče (a velika je zbog Ličnosti o kojoj piše-priča, a ne zbog ličnosti koja priču prepričava)... Imam volje da je prekucam, ali neka ostane ipak taj nastavak za sutra... Više od jedne priče dnevno ne bi trebalo puštati na videlo...I kad su me kinjili... I kad su me rezali... I kad su me zezali... I kad su mi se smejali... I kad su me tukli... I za nos i uši vukli... I kad su na mene vikali... I za kosu me čupali... I kad su mi šamare lupali... I kad su me pljuvali... Ja ni tada, a još manje okamenjena sada - nisam bila kadra da ih mrzim... I nema te sile da me prisili da ih mrzim... Ja kategorično odbijam da mrzim... Ja neću da mrzim... I ja ne mrzim... Ja ću mrzcima konce da pomrsim...Sigurno ne mogu poreći da su i mene nekada progonile emocije, kao što je recimo "mržnja"... No, umesto te emocije negativne, mene je pohodila jedna sasvim druga pozitivnija emocija, a njeno je ime: SPRDNJA... Bolje i to nego da se javila recimo: GRDNJA... ili SRDNJA...Verovali ili ne... odvajkada je pametnije, mudrije i celishodnije bilo... biti niko, nego biti, tobož, neko umišljeno veliko neko...Ne znam zašto (a možda i saznam), ali htedoh da kažem, da ja uopšte nisam ljuborna... A, evo i zašto... Pa prosto zato što ja zaista nemam na šta ili na koga da budem ljubomorno luda... Mada, oni koji imaju i poseduju nešto (opipljivo i realno), možda imaju pravo i treba da budu ljubomorni... Ja razumem tuđe ljubomore... No, svojih ličnih ljubomora nemam.. I šta bih ja sa njima???... Svoj posed ljudi sigurno trebaju da ljubomorno čuvaju... No, ja sam oslobođena svih tih stega i posedovanja... Ne posedujem ništa i zato oslobođeno šetam... Danas je pravi kišni dan vani, tako da mislim da ću započeti i 7 nastavak priče... Prijatan ručak...Meda svira i svojom šapom svaku žicu dira... po srcu svom prebira... i svira...I tako sam postavila radni sto na svoje mesto... Od tog momenta počeo je treći nastavak feljtona i tako redom...Serafim Rouz: ''Necastivi zeli da nas kusa pitanjem 'cemu sve?' kada su vremena tako losa, cak i oni koji su braca u Hristu ponasaju se grubo''. ''... potrebno je vise srca a manje umovanja... vise molitve i izvornog pravoslavnog obrazovanja''.''Bozanstvena Liturgija... je vaistinu nebo na zemlji, i stvarno se sve ostalo zaboravlja''. ''Zilotizam je u vazduhu!... Ne smemo biti fanatici, niti davati sebi za pravo da ucimo nase episkope sta bi trebalo da rade. Iznad svega, moramo teziti da ocuvamo istinski miomiris pravoslavlja, time sto cemo bar malo biti 'ne od ovoga sveta', odvojeni od sve politike i briga, cak i crkvenih, hraneci sebe neprolaznom hranom koju nam Crkva izobilno pruza''.''Radost je jedina vecna stvar u svemiru''.''A imam stalno na umu i Kantovu misao da 'ljudski um... uznemiravaju pitanja o koja ne moze da se oglusi... a koja ne moze da resi...' ''.Miodrag Pavlovic: ''Onaj kome se covek moli svakako je od njega bolji... Dugo se ucimo da nekom ukazemo cast, tako da stice blazenstvo a gubi vlast. Steta sto nismo ranije poceli i znali, ne bismo tako nisko leteli ni visoko pali''.''...Branite se! Nucite pesmu! Udjite kroz gusle u mramorni oko, pevajte, orite se, pojte i stojte mirno kad se zacuje pitanje ko ce medju vama da zatvori vrata slavoslovite... zamorite, zuborite, romorite... uskliknite, utrojte, uzhvalite... pevajte, koledajte... naucite pjesan, to je izbavljenje!''.''Duboka je i vrlo strma provalija neznanja knjige''.''Ko miluje pravdu, taj Boga miluje''.''Tko je mudriji, valja mu da je i posteniji''.''S kojom casom napijas s tom ce ti se i napijati''.''Prazni dosli prazni doma posli''.''Ima dosta na svetu dvonozaca, ali je malo ljudi''.''Nikad nije bio zlatoljubac covekoljubac''.''Covek se u bedi i brizi kali''.''Reci mazne, a prazne''.''Kojomno merom merite so tom ce vam se i vratiti''.''Ne daj svoje umlje za bezumlje''.''Nemojte svakom duhu verovati, nit se za svakim vetrom povoditi''.
Нема коментара:
Постави коментар