ГЛАДНИ...

Хартија по којој никад писати нећу

у празној пепељари која је на столу

као на длану

као на крају

жмуре моји данашњи окамењени одјеци

и одјекују охоли грешници

као охоле грешке у мени

под земљом путују

и путујемо

и разговор опседнутих ведрина воде

и водимо

између две паузе играју се и јуре

играмо се и јуримо

у тањиру после тог нашег играња

препознајем остатке пилеће супе

коју сам јуче скувала

и опет сам на почетку

као на месечини златној

и тек тада 

падају ми само гладни на памет

и како да их сместим на сигурно

у овај јаук

у овај уздах

и у овај заборав ваш

а по мало и наш...