Обнова
порушеног, запустелог и дуго година заборављеног манастира Рујан (Рујно),
отпочела је 16. септембра 2004. лета Господњег. Отпоче се зидати румени храм у
славу и част Светог Великомеченика Геогрија. Стари, срушени и језерском водом потопљени
храм датирао је из 15 - 16 века. Овде јесте радила и постојала у 16 веку
штампарија прва у Србији на челу са монахом Теодосијем који баш овде и одштампа
на далеко чувено Рујанско Четверојевађеље 1537. - као прву српску књигу
штампану ћириличном азбуком на српксо словенској рецензији. Те исте године
Турци попалише манастир и штампарију, услед чега се рујански калуђери дадоше у
збег и разбежаше у најближи братски манастир Рачу. Данас се манастир Рујно
подиже и обнавља у селу Врутци крај Биоске, на обали вештачког језера дужине 6
километара из кога се Ужице снадбева пијаћом водом. Брана је подигнута у
периоду 1980. до 1983. год. Овом изградњом бране и стварањем језера пијаће воде
услед преграђивања реке Ђетиње потопљени су првобитни остаци рујанске свете
обитељи. Ову обнову благословио је
епископ Жички Господин Хрисостом. У данашњу нову рујанску цркву уграђен је
аутентичан стуб стар око 500 лета из
старе рујанске обитељи, који је био уграђен од стране турака у ужичку медресу (на
том месту је данашња ужичка основна школа ''Андрија Ђуровић''. Постоји прича да
су два стуба из рујаснке цркве била на улазу у поменуту школу. Касније су
стубови срушени и продати на лицитацији, па су тако завршили у неким приватним
ужичким кућама. Завршена је црква базилика, а тренутно се изводе радови на
великом манастирском конаку, а уследиће и изградња звоника у стилу светогорских
пиргова звонара. Патрон ове свете обитељи јесте Свети Ђорће победоносац.
Штампарија рујанска била је прва штампарија на територији Србије и друга по
реду на тлу ондашње Турске царевине. Павел Јозеф Шафарик је 1842. јавности дао
опис штампарија на чешком језику У Прагу и тада је први пут дао опис штампарије
у Рујну. Тражиће наши Срби да се врати из Шафарикове збирке из Прага у Србију
прва штампана књига српска - Рујанско Четверојеванђеље. Рујанско јеванђеље
штампано је словима и страницама
(таблама) које су резане од дрвета - ксилографски. Тај начин штампе био је примењиван
на далеком истоку у Кини, Јапану и Кореји још
у средњем веку, док у Евпору то стиже тек у 15 веку. Овај начин штампања
прекинуо је Гутемберг крајем 15 века. У историјском трену тешком када су Срби
живели под влашћу турског Силејмана Величанственог, монах Теодосије Рујанац
успева да одштампа тако битну књигу која је данас за све нас цивилизацијски споменик
од непроценљиве важности намењен за вечност.
25. август 2008.
Бајина Башта
објављено у
ББ ГЛАСУ
Нема коментара:
Постави коментар