Na
Malu Gospojinu, 21. septembra 2009. l. G., u 17 sati, poslednjeg dana leta,
krećemo iz osunčanog Beograda put najzelenijeg, najlepšeg i najsevernijeg
grčkog ostrva Tasos, čije obale zapljuskuju čiste vode kristalno-plavog Egejskog
mora.
Na
dan Sv. Bogoroditelja Joakima i Ane, u osunčanu zoru belu, stižemo u omalenu
luku grčku Keramoti. Plovidba feribotom oko 40 minuta. Dok plovidba traje
iščitavamo molitvene reči akatista: ''Raduj
se, veliki Arhistratiže, sa svima Nebeskim Silama!''. Posmatramo let
razigranih galebova. More po malo uzburkno. Vetar duva u leđa. Iskrcavanje na
ostrvo za koje nam rekoše da je ''pravi
prirodni raj'' i da obiluje borovom šumom, zbog čega ga zovu još ''plivajuća šuma'' ili ''šuma koja pluta''.
Luka Limenas (Tasos), koji je, ne samo najveća
ostrvska luka, već i glavni grad. Nalazi
se na severu ostrva. Krećemo duž zapadne obale ka jugu ostrva, u mesto Potos,
udaljeno 53,5 km od glavnog grada, u vilu ''Marija''.
Popodne susret sa prelpom peščanom plažom odakle se pruža neverovatan
prizor. Na svega 12 nautičkih milja (ili
22km i 224 m) ispred nas iz Egejskog mora, izronila velika kamena gromada i cela obala trećeg prstena poluostrva Halkidiki. Najviši
vrh Svete Gore - Atos sa svoja 2033 m n.v. Preko puta našeg omalenog južnog
ribarskog gradića Potos, monaška republika sa 20 velikih manastira. Molitva
Igumaniji Atonskoj, kojoj se moli svaka hrišćanska duša u svakoj nevolji i muci,
uz reči: ''...kao što si nekada Maksimu
Kapsokalivu pomogla, tako sada i meni izmoli od Boga dar neprestane molitve...''.
Svako
novo jutro, nova radost i brzo hitanje, dugo iščekivan susret i pogled ka veličanstvenom prizoru
Svete Gore i najvišem vrhu Atos. Iznad Atosa stoje beli oblaci, taj čudesni
porkov Igumanije Atonske. Beli oblačići koji su samo tu iznad, oblaci koji čuvaju monašku državu celu i odatle zrače svetlošću po kosmosu vascelom. Beli
oblaci ispod kojih svakodnevno pada blaga rosa ,
blage kišne kapi velike Božje blagodati, neuništive životvorne sile i energije
iz nevidljive Božje ruke. Sunce, pesak, svetlost, belina, najdivnija plava voda, životvorni i blagotvorni mir širi se prema sve četiri strane sveta, pa i ka
nama kojima Gospod dade ovde i sada, u udeo, da očima zemljanim i glinenim
sagledavaju živopisnu i tihu Svetu Goru. Vetar blago pirka, more po malo ljuto,
blago talasasto i uzburkano. Vazduh blagoprijatan i pročišćava svaku našu poru.
Sunce tako neobično greje baš tu između Atosa i Potosa. Slušamo more koje govori
jasno i glasno, koje ne štedi peščanu obalu zlatnu, već udara polagano i pesak
razasipa u stranu. Sama misao i svaka naša misao, pokušava da uhvati korak sa jednim
višim duhovnim svetom i prizorom, koji živi životom monaškim, tamo preko puta.
Oblačići i dalje tu stoje i čuvaju najviši vrh Svete Gore. Vazduh koji dišemo
pročišćava svaku našu misao, svaki deo našeg tela, sve one okorele prljavštine u
dubinama duša i srca naših. Ovde svaki kamen i svaki kamenčić, svako zrno i zrnce belog peska, deluje životvorno i
blagotvorno. Sva priroda i okruženje celo leči i daje nam jedan čudesdan i
neobičan mir. Sama pomisao da je tu svaki dan preko puta nas, pred očima našim svelepota
Sveta Gora, čini da se osećamo zaista posebno i drugačije. Zato neka sve ovo
potraje.
U ranim jutarnjim satima polazak na izlet pod
nazivom ''neponovljivi Tasos'' - ''neotkriveni Tasos'', u obilazak celog
ostrva čija je ukupna dužina obale 108 km, a dužina od severa do juga 25 km, a ukupna
površina 380 kvadratnih metara. Na ostrvu živi oko 18 hiljada stanovnika, a
ostrvljani su čuveni po proizvodnji vina i
mermera, koji se ubraja među najbolje na svetu. Krećemo iz Potosa na istočnu
obalu ostrva.
Prvo
mesto našeg svratišta je manastir Sv.
Arhangela Mihaila (Arhangelos) 15 km od Potosa. Na kraju 11-og veka na
ovom ostrvu živeo je Sv. Luka Tasoski, u planinskom selu gde je podigao kapelu
Sv. Jovanu Teologosu (Bogoslovu), koje se od tada pa do danas zove Teologos.
Nakon 14 godina napušta Teologos i podiže malu kapelicu na jugoistočnoj obali
ostrva. Odatle odlazi blizu mesta gde je današnji manastir Arhangelos. Nakon 17
leta provedenih u strogom usamljeničkom podvigu, javlja mu se Sv. Arhangel
Mihailo koji mu reče da će se kroz tri godine upokojiti. Da bi ga uverio Sv. Arhangeo
da nije utvara lupi štapom o stenu iz koje poteče agiazma (sveta voda).
Arhangeo mu reče da pije od ove vode i da sagradi crkvu posvećenu njegovom imenu
svetom gde će se ljudi krepiti i isceljivati. Podigao je crkvu Sv. Luka, a
narod se pojio agiazmom i isceljivao od svih neduga. Učenik Sv. Luke Ksenofont,
ostavši sam nakon duhovnikovog upokojenja odlazi na Svetu Goru u manastir
Filotej. Tako je Arhangelos postao metoh
manastira Filotej. Arhangelos se nalazi preko puta Atosa i po vedrom danu sa
terase manastirske vide se manastiri sa severne strane Atosa, kao i sam Filotej.
Turcima koji su okupirali ostrvo u 15
veku zasmetalo je poštovanje ove svetinje. Jednom tri Turčina krenu da se obračunaju sa istom. Izašli su na obalu, a
jedan od njih oskrnavi sv. izvor. Istog
trenutka pao je mrtav na pod kapele, a voda je presušila. Ostala dva Turčina
pođoše u beg, ali ih na moru pomori strašna oluja. Sutradan lokalni sveštenik
otac Dimitrije krete sa narodom na molitvu u kapelu. Iznenadiše se. U
noći javi se svešteniku Sv. Mihailo i naredi mu da iznese mrtvo Turčinovo telo
iz kapele. Kada je učinio kako mu je
zapoveđeno, sv. voda je opet potekla. Od tada pa do danas voda ne presušuje.
Izvor sv. vode je u jednoj pećini kraj morske obale ispod manastira. Svako ko želi
da mu priđe ulazi unutra na kolenima, jer je ulaz u pećinu onizak. Staza do
izvora je strma i teška. Samo uporni, smireni i strpljivi do njega silaze. Kažu
da je potrebno 2 sata da se siđe do izvora. Poklanjamo se velikoj svetinji koja
se čuva u ovoj svetoj obitelji. To je sveti
klin iz Hristove desne ruke kojim je bio prikovan za Golgotski Krst.
Pronašla ga je carica Sv. Jelana u Jeruslaimu. Čuvao se u Carigradu. Iz
Carigrada stiže na Svetu Goru u manastir Filotej. Iguman filotejski daje
monasima sv. klin i mošti Sv. Pantelejnoma da ih odnesu na poklonjenje u
pravoslavne zemlje od kojih su tražili pomoć u borbi sa Turcima (Srbija, Rusija,
Rumunija, Bugarska). Monasi su krenuli na put, ali ih oluja skreće na ostrvo Tasos
na mesto gde je današnji manastir Arhangelos. Tu ih napadaju gusari, ali jedan
monah uspeva da sakrije svetinje u zid crkve pre nego što ih pirati sve pogubiše,
a crkvu uništiše. Pošto je nekog čoveka Jovana iscelio Sv. Mihailo, reši da
obnovi zapustelu crkvu. Tada pronalazi sakrivene svetinje i odlazi u selo Teologos
da javi monahu Teoni koji se tamo podvizavao. Neimari hrama slagaše oca Teonu
rekavši da su samo našli mošti Sv. Pantelejmona, ali prećutaše o srebrnom
kovčegu gde se čuvao sv. klin koji je bio na drvenom krstu. Taj drveni krst
sakrili su među granama divlje masline koja je rasla kraj kapele, a kovčeg su
zadržali za sebe. Pastir \or|e primeti da se pored crkve noću vidi neobična
blistava jaka svetlost iz drveta divlje masline. Javlja to ocu Teoni koji
pronalazi sv. klin. Odnosi ga u selo Teologos i od tada počinju da se dešavaju
velika čuda. Iguman manastira Filoteja naređuje Teoni da vrati sv. klin. Sveti
Mihailo se javlja igumanu i naređuje da se klin vrati na ostrvo Tasos. Ni drugi
put iguman ne posluša, pa Sv. Mihailo prenese lično sam klin na ostrvo. Pastir
\or|e opet vidi svetlost koja isijava iz masline. Otac Teona pronalazi klin i
prenosi ga u Teologos. Bilo je ovo drugo obretanje (pronalaženje) sv. klina.
Pošto se dogodilo u drugi dan Svetle sedmice po Vaskrsu, od tada pa do danas se
svakog Utorka po Vaskrsu u Teologosu svetkuje sećanje na ovaj događaj. Od 1974.
manastir Arhangelos postaje ženska obitelj (oko 25 monahinja). U njemu je
svetogorski tipik i stari kalendar po kome se služe sve službe. U ovom
manastiru oseća se jako prisustvo i pomoć Sv. Mihaila. U staroj omalenoj
crkvici čuva se ikona Sv. Mihaila ispod čijih sv. nogu leži mrtav
Turčin. Sv. Mihailo je po prvi put prikazan kako nekoga kažnjava. Velika
isceljena se dešavaju pred njom o čemu svedoči mnoštvo zlatnog nakita, dukata,
sablji i mačeva, kojima je darivana i ukrašena ikona, Sv. Mihaila sa desne
strane ikonostasa. Manastir je u obnovi. Temelji su iz 11-12 veka. Novi deo je u rekonstrukciji, a po izgledu podseća na
carigradsku Aju Sofiju. U porti monaškoj
grčko gostoljublje - dve činije pune ratluka bele i roze boje. Posle duhovne
hrane, zadobismo i blagolsoveni slatkiš okupan u belom prah šećeru. Mir,
radost, tišina. Ruzmarin i bosiljak miomirišu. Neopisiva lepota i divota.
Drugo
mesto na putu našeg otkrivanja neopisivog Tasosa je bogato arheološko nalazište Aliki, gde su ostaci antičkog rudnika
mermera ispod nivoa mora, koje se ne eksplatiše. Bila je ovo prva antička luka
na ostrvu u 7 veku pre Hrista, sa ostacima dva identična ostatka Posejdonovog
hrama. Ostrvo Tasos bilo je ostrvo sirena koje su mamile svojom zanosnom
pesmom, a kojima je odoleo jedino Odisej na svojim lutanjima i putovanjima, tako što je zapušio uši školjkama i naredio da ga vežu za stub kako se ne bi
predomislio. Na brdu iznad Alikija stoje ostaci dve ranohrišćanske bazilike iz
4 veka, (bliznakinje), podignute za vreme vizantijskog cara Justinijana. Aliki
je stradao u dva zemljotresa u 4 i 15 veku i deo tog bogatstva ostao je pod
morem. Kako bi se očuvalo to blago, ovde je zabranjeno ronjenje, jer su pre toga
mnoge dragocenosti odnete u muzeje širom sveta. Slikar Polignotos i pisac
Androstenis koji su pratili Aleksandra Velikog u vojnim pohodima, ubrajaju se
među velikane Tasosa.
Sledeća
stanica je selo Panagia (Bogorodica).
Na putu ka Panagii sa desne strane je ostrvo Krambusa sa crkvom Sv. Danila koje
pripada ostrvu Tasos. Na dan Sv. Danila obilaze oko ostrva čamcima u svečanoj
litiji. Prepodobni Danilo je podvižnik Tasosa i osnivač velikog manastira i
savremenik Sv. Joanikija Velikog. Živeli
su u 9 veku. Sveti Joanikije slavi se 4 novembra po starom kalendaru. Pri
poseti Sv. Joanikija ostrvu Tasos, lokalni živalj umoli Sv. Joanikija da ga
oslobodi zmija. Svetac se pomoli, a zmije u ogromnom broju jurnuše u
more i podaviše se. Stižemo u selo Panagia na glavni seoski trg gde nas dočeka
platan star 600 godina i česma sa slatkom osvežavajućom planinskom vodom. Obilazimo
najstariju seosku kuću iz 1642. god. koja nema vrata i u koju se ulazilo
merdevinama, koja ima puškarnice, a sve radi odrane od pirata. Tu je trg i most
zaljubljenih, kao i izvor vode koji donosi novčani prihod ako se sa njega pije,
jer u selu žive bogati meštani koji redovo piju vodu sa tog izvora. Iznad je prelepa
i velika crkva Panagija iz 1832.,
podignuta na temeljima crkve iz 12 veka. Tokom turske okupacije bila je spaljena.
Očuvan je jedino pod i stari ikonostas sa
svevidećim okom plavim (datiraju iz 12 veka). Građevina je trobrodna. U ovoj
crkvi se bira starešina sela, koji uvek mora biti i najbogatiji. Ovde je i
stara zastava iz 1923. koja se iznosi svakog 15. avgusta u svečanoj litiji u
proslavi Panagije (starešina sela nosi zastavu do Zlatne plaže). U crkvi je i
zastava Ričarda Lavlje Srce koji se proslavio u Trećem krstaškom pohodu. U selu
Panagija je i krstaško groblje. U crkvi je i paleta novčića iz 17 veka (bezdetne žene molile su Presvetu Bogorodicu da im podari porod, a za uzvrat su davale
novčane priloge). Ta čudotvorna ikona Bogorodice stoji sa leve stane. Ovo selo
poznato je po vinovoj lozi od koje prave piće ocipuro. Odlazimo u fabriku maslinovog ulja u selu Panagija,
koja je osnovana 1915. (radila je na vodeni pogon, jer na ostrvu Tasos do 1953. nije bila uvedena struja). Tada
se na 1 sat cedilo 400 litara ulja, a danas oko 1 tona. Jedino se na Tasosu
proizvode crne sušene masline koje se suše same od sebe na drvetu i vazduhu.
Stablo masline nastalo je po jednoj priči tako što je Zevs došao prerušen u
prosjaka u kuću jednog bračnog para koji ga lepo primiše, a on im na rastanku
reče da ga mogu potražiti kad god im šta zatreba. Potražiše pomoć, a on ih
učini besmrtnim, podari im večni život pretvorivši ih u drvo masline. I kada se
zagleda pažljivo u stara široka stabla masline vidi se da liči na bračni par
prepleten u veliki ljubavni zagrljaj. Maslina i maslinovo ulje korišćeni su još u
antičko doba i delovali su veoma uspešno u lečenju reumatizma, neuralgije,
holesterola, trovanja i dijabetesa, kao i pravilnom funkcionisanju urinarnog,
respiratornog i digestivnog trakta, kardiovaskularnog sistema. Mediteranska ishrana
bazirana na maslinama je tajna dugog života. Meštani sela Panagija su
dugovečni, po 108 pa i više godina žive. Po
grč
koj mitologiji prvo maslinovo drvo, ta blagoslovena biljka, koja je simvol
mira, nastala je tako što je Atena boginja mudrosti udarila nogom o zemlju i na
tom mestu je izniklo prvo maslinovo drvo. Vraćamo se na seoski trg Panagie i
probamo slatkiše pravljene od borovog
meda, a koje se proizvode jedino u ovom delu Grčke. Nakon degustacije
tasoskih slatkiša, vreme provodimo na Zlatnoj
plaži, najdužoj (duga 4,5 km) koja je najposećenija, nejekskluzivnija,
najlepša i najpeskovitija. Stižemo u glavni grad Limenas koji ima oko 4500
stanovnika, na severnu obalu ostrva. Svuda rastinje maslina, origana, paprati i šarenog cveća. Zapadnom stranom ostrva, oko 17 sati vraćamo se na polaznu tačku
mesto Potos, zatvorivši krug sada nam
otkrivenog Tasosa.
U
petak, 25. septembra, slavimo Prepodobnog Danila Tasosokog po julijanskom
kalendaru. Narednog dana slavimo Prepodobnog Jeroteja Novog koji je živeo u 17
veku na Svetoj Gori (njegova sv. glava se nalazi u svetogorskom manastiru Iveron).
Na Krstovdan odlazimo na Liturgiju u manastir Arhangelos. Nakon Liturgije, molitvene
reči akatista Sv. Mihilu pred njegovom sv. ikonom, u crkvici maloj i drevnoj. Ratluk
dobijamo na blagoslov. Pogled sa terase upiremo
ka Atosu. Pčelice sleću svuda, pa čak i na moju maramu, sede mi na krilu. Darivaju nas strukom bosiljka u
manastiru. U povratku svraćamo u kapelu
Sv. Pantelejmona u Potosu, kraj koje je velika crkva u izgradnji. Po Krstovdanu odlazimo u selo Teologos udaljeno 10 km od Potosa.
Obilazimo crkvu Sv. Dimitrija (koja
je građena 18 god.; datira iz 1803. god.) i Sv. Paraskeve (iz 1842. god; podigli je meštani za svoje verske
potrebe), kapelu Sv. Luke Tasoskog (metoh manastira Arhangelos),
stari kameni most i kamena staza od crkve Sv. Dimtrija do manastira Arhangelos,
seosku skupštinu iz 1884. god., spomenik hadži Metaksasa oslobodioca, stari mlin
za ceđenje maslinovog ulja, muzej folklora, ostatke najstarije dvospratne kuće
(sedište vlade tokom turske i bugarske okupacije; izgorela u požaru) u selu
Teologos neobične i karakteristične arhitekture. Na dan Sv. mučnice
Jefimije odlazimo na brdo iznad plaže Potosa, gde je omalena crkvica Sv. Nikole. Na dan Sv. mučenica
Vere, Nade, Ljube i mati im Sofije odlazimo po treći put u manastir Arhangelos,
provodeći vreme u molitvenom raspoloženju, sa još jednim pogledom ka Atosu, uz
ratluk manastirski koji nam monahinje gostoljubivo ponudiše.
Prvog
oktobra krećemo oko 14 sati kući. Pre odlaska prislužujemo voštanice u kapelici
Sv. Pantelejmona u Potosu. Na trajektu opet molitveno raspoloženje i reči
akatista Sv. Arhangelu odzvanjaju naokolo. Galebovi nas ispraćaju do kopna. Stižemo u ranim jutarnjim satima (u 5 sati
i 30 minuta) u Beograd. Usledio je povratak u Bajinu Baštu, u kasnim večernjim
satima po kiši, magli i hladnoći.
4. oktobar 2009.
Bajina Bašta
Objavljeno u BB GLASU juna 2010
Нема коментара:
Постави коментар