SA POVRATKOM...

Ako se po sadašnjem trenutku blago nazire budućnost... onda sam presrećna, jer mi neće nedostajati lepa misao i dobra pesma...

Ko zakuca dva puta na ista zatvorena vrata, taj je, pardon - budala... Ja kucam samo na otvorena vrata...Tendencija je u porastu promenljivih slatkih smicalica - gde nema više povratka starim stvarima, starim prijateljima, starim ljubavima, starim pravilima...Sve što nije kazano nekim književno umetničkim stilom, ja nisam u stanju da pročitam... sve što nije pokazano srcem, ja nisam u stanju da pravilno razumem... srce je stil i stil je srce duše jednog ljudskog bića...Bojice kojima bojimo najlepše fraktale naših vlastitih života moraju biti dovoljno oštre, što će nam omogućiti i lepotu i lakoću završetka započetog crteža Života...Ako pomislite da sam počela razmišljati drugačije ne čudite se, to zavisi od šampona kojim ću početi da perem kosu... kupila sam danas muški šampon i to sportski... rekli su mi jednom da je to izvrsno za pranje ženske masne kose od čega ja inače "patim"... pa da probam... a mirisaću oštro i jako...Da bi se žena osetila ženom ne treba joj brak, a ni mrak... treba joj partner veoma šarmantno opasan i intelektualno mnogo jak...Postoje tako zvani muškarci koji su brutalno glupi u srži i korenu truli i nepromenjeno lenji...Najbitnija stavka vašeg srca i celog unutrašnjeg bića jeste da ga nikad ne prevarite... da ga ne varate... da ga ne izneverite... Ja svoje srce volim... Ja svoje srce sledim... Ja svoje srce ne zavaravam... Ja svoje srce puštam da harmonično kuca u ritmu harmonije Života...Nudiće vam ljudi često kašike gorkog meda, no vi izaberite samo kašiku slatkog meda...Pazite, neki muškarci kradu srca od otmenih dama, da bi ga na kraju poklonili siroticama...U zdravom voću zdrav crv...Ja čistim svoj Život... Ja volim da sve blista i sija... Ja volim da je sve uredno i skladno... harmonično...Zašto je važno da promenimo svoje puteve i navike loše... zato što starim nepromenjenim putevima nigde nećemo stići... Ja se menjam upravo SADA na još bolje...Vreme je plave rapsodije, rapsodije, rapsodije, o je, o je...Pesnik pre nego napiše strofu, zna da njegove reči trepere na plavom horizontu ili tamo u gustoj magli daljina... samo treba da ga takne i potakne misao ona prava, još iz dalja, što doskakuta na pesničko ispruženo srce...Staro prolazi da na mesto toga novo dolazi...Za iskrenu radost i sreću još niko nije star...Kad ugledaš da je nečiji karakter loš - shvati taj čovek ne vredi ni groš i šta ti treba još...U stihovima velikog pesništva pronalazim mnoštvo jednostavnih, no predubokih životnih sitnica... one od značaja sitnice kao kad se preplivaju sve nevolje i tuge, u preskoku u novu strofu... i kad pesnika potajno snevesele samo njegove nesaznajne tuge... a pesnik od koga bi se očekivalo išablonirano radosno cvrkutanje stiha, bio bi kao onaj stari voz što bez razloga iskače iz pohabanih šina...Život ne bi smeo postati "stanica tuge"... Ja biram Život pun radosti i duge...Zaploviti treba okeanom svoga unutrašnjeg svetla...Ja sigurno brodim i plovim okeanom svoga unutrašnjeg svetla...U nekim ljudim "pseto spava"...Nemoj te se nikad zaljubiti u ljude koji vole i druge žene, jer to će biti onaj mlin Života što vas brzo samelje...Ja upravo sada želim da napišem jednu smislenu pesmu...Samo je smrt dosadna... Život nikada ne može da bude dosadan i ne sme biti dosadan...Ja želim da pišem poeziju... rastužilo bi me ako moji fraktali pokazuju da sam ja antitalenat za poeziju... i baš bih voela da znam nešto više o mojim fraktalima... sigurno ima i nešto vredno u njima... tumači fraktala - javite se...U životu nam nisu potrebni "ljubavnici sa dna"... U životu nam je jedino potrebna iskrena i čista Ljubav... Iskrena i čista Ljubavi širim ruke ka svom tvom izobilju najdivnijeg Života...A kad se radujete nije na odmet obratiti malo pažnje - kome to vaša radost doista smeta...Postoji vreme i vremena... svako ima svoj trenutak probuđenja i buđenja... Ovo je moj trenutak i ja sa lakoćom koračam kroz svoje vreme...Ono što me nije jutros omelo jeste nestanak vode... ja sam svoje rezerve imala u bokalu, pa sam uspešno oprala zube... doduše jedino mašina nije svoje pranje privela kraju - no nastaviće čim voda stigne...Svako veče izvučem po 3 kartice sa iskucanim afirmacijama i negde u proseku oko 9 afirmacija izgovorim glasno... izvlačim ih nasumično... i tako sam sinoć, tako sam jutros... i tako dobijem jednu divnu kreativnu energetsku dozu sa mnogo smisla i sa kojom lakoćom upravljam sigurne korake svoje...Još sam Ja radosna danas zbog nečeg jako lepog, pa treba da kažem da imam najbolju zubarku na svetu - nije mi naplatila krpljenje zuba...Reči počesto treba štancovati, tancovati, pa i ispovraćati, bez nekog naročitog reda... Tako, nikad se ne zna, kad može nešto divno, lepo, iz čoveka da propeva-zapeva...Samo su pesnici ono vešto zapisali, što su svi ostali ono nevešto oćutali...Opasan jeste svaki čovek sa oštrim perom, među stisnutim prstima..."Mi možemo postati veliki, čak toliko veliki da nas ne bude moguće oponašati, jedino ako budemo oponašali stare... Pogledate li kakvog velikog majstora, uvek ćete pronaći da se koristio tekovinama svojih prethodnika i da ga je baš to učinilo velikim"-Gete...Samo jedan isečak realne brutalnosti, počesto nadjača do najuzvišenijeg pesničkog bola i jada, sitne taloge i nanose objektivne ironije...Ne želim ništa i odbijam sve što mi se nudi-(moj životni moto)...Ne ispisujem značajno veliku poeziju, već samo jedno malo nadahnuće iščezavajućeg duha tišine...Neka razmišljanja ogrnem ljubičastim plaštom tišine, u vreme rušilačko, u vreme svelo i ugašeno, za dostojanstvo Gospi..."Izraziti ono što osećate nije lak posao. Pravi izraz ne dolazi s neba. Treba tražiti, treba pronaći ono pravo, ono odgovarajuće. Znači rad, glačanje, prepravka, traženje"...Ja sebe prihvatam i volim, ali ja ne mogu za sebe da kažem da sam najbolja... Ja sam dobra i skromna, no to izgleda nije dovoljno... Još od malih nogu, ja sam ukapirala da ovde nije vredno biti dobar i skroman... Oduvek su vredni i najvredniji bili samo oni najbolji... A ja u takve ne spadam... Ja sam dobra i skromna, ali to opet i opet ponavljam nije dovoljno i dosta... Traže se najbolji... A ja tu sebe ne mogu ni u snu da zamislim... No, ja sam dobra i skromna... Ja sam srećna...Ja sam kovač svojih sopstvenih zlatnih pravila i savkoga dana živim u skladu sa tim svojim zlatnim pravilima...Mislim dok živim... Živim dok mislim... Pišem dok mislim i živim... I misleći pišem dok živim... I živeći mislim da živim i živim da mislim... To je moje sveto trojstvo: misliti, pisati i živeti..."Svakoga dana, između izlaza i zalaza Sunca, vidimo nad sobom ili plavetnilo nebeskog svoda ili oblake. I jedno i drugo su proizvodi atmosfere, vazdušnog plašta koji obavija našu Zemlju i štiti je od hladnoće prostora u kojem lebdi. Ulazeći u ovaj prozirni plašt, svetlost Sunca razasipa se po njemu i bojadiše ga plavom bojom koja se osmehuje u rekama, jezerima i morima Zemljinim. Vodena para, uzdignuta Sunčevim zracima u vazdušne visine, stvara obalke koji šaraju ili sasvim pokrivaju nebeski svod. Šta se iza tih obalka ili iza tog plavog svoda skriva, ne vidimo, sem sjajnog Sunca ili bledog meseca kada se i on ukaže na dnevnom nebu. No zato nam svaka vedra noć otkriva kroz nebeski svod široki izgled u dubine prostora. Onda vidmo nebo obasuto bezbrojem sitnih sjajnih zvezda. U to zvezdano nebo upire čovek, od kada živi na Zemlji, svoj pogled da iz te knjige pročita njena tajanstvena slova. A iz toga sricanja razvila se ASTRONOMSKA NAUKA"-Milutin Milanković...U zenici tvog plavetnog oka, ogleda se svelepota plavičastog Bledskog jezera, koje iz tvog pričanja saznajem, okružuju neverovatna zelena brda i bregovi... A voda jezerska baš po mom jusu - kristalna i čista... No ti mi reče, da je toliko hladna da izaziva jezu... Znaš dobro da ne volim hladnu vodu... No, ono što volim jeste vazduh šumski... Tu svežinu osveženu sa milijardama kapljica prozračnih i čistih... A tek što volim šumu i njene šuškave staze od lišća o jeseni... Uživam da pod mojim stopalom, šušti lišće i pucketaju grančice... Taj zvuk razliva se poput melema po mojoj duši i zahvaljujući njemu, doliva se još količine preko potrebne energije iz prirode... I nada se napaja na tim prirodnim izvorima energije u protoku... A veseli um sve više spoznaje svoju bezbrižnost i svoju vrednost...

Ja ne bih da na sebe nabacim životni omot... Ja bih najrađe da imam ŽIVOTNI MOTO... A kako bi moj ŽIVOTNI MOTO mogao sada da glasi???...

Pokušavam da živim u trenutku sadašnjem... 

Ili - tragam za pozitivnim prilikama... 

Ili - naći lepotu u svakom danu... 

Ili - popraviti pokvareno raspoloženje... 

Ili - pronaći nove izvore energije... 

Ili - moja očekivanja su velika i poštena... 

Ili - nakriviću šešir malko u stranu... 

Ili - ostati zaključan u vlastitom unutrašnjem miru...

Ili - dok drugi spavaju, ti budno razmišljaj...

Ili - istražuj vlastite misaone procese...

Ili - osiguraj bedeme sopstvenoga sveta...

Ili - ukljiči mozak i po razumu se strogo rukovodi...

Ili - zadržati malu dozu informacija za sebe...

Ili - budite čudo svog sopstvenog vremena i sveta...

Ili - ..........................................................

Čast predstavlja ono što je časno"...

Poštenje predstavlja ono što je pošteno.

Dobro predstavlja ono što je dobro.

Bitno predstavlja ono što je bitno...

Važno predstavlja ono što je važno...

Sreća predstavlja ono što je srećno...

Lepota predstavlja ono što je lepo...

Zdravlje predstavlja ono što je zdravo...

Život predstavlja ono što je živo...

Vera predstavlja ono što je verno...

Snaga predstavlja ono što je snažno...

Istina predstavlja ono što je istinito...

Muzika predstavlja ono što je muzikalno...

Moć predstavlja ono što je moćno...

Pamet predstavlja ono što je pametno...

Zlato predstavlja ono što je zlatno...

Sunce predstavlja ono što je osunčano...

Igra predstavlja ono što je razigrano-razdragano...

I tako dalje i tako redom i tome slično...

Samo je jesenja pesma

puna iskričave ljubavi i

prosvetljena nekom

tugom svelom i smelom

i jesen je sunčev zrak u

škrinju na dugo odložila...

Sve jeste privid...

i pesma... i česma...

i važno... i snažno...

i blisko... i nisko...

i daleko... i mleko..

i skučeno... i učeno...

Treba živeti sad... 

treba živeti sad... 

treba živeti sad... 

jer ni juče...

a ni sutra... 

nije toliko vredno... 

kao ovo sad... 

kao ovo sad... 

kao ovo sad...

a ti to sve...

lepo znaj...

lepo znaj...

lepo znaj...

sad...

sad...

sad...

život je zmaj...

život je san...

život nije kraj...

život je kralj...

Život je ples... 

Život je igra... 

zaplešimo sad...

Ja sam prijemčiva upravo ovde i sada za lepe stihove... 

uhvatim misao tu za još ne izletele lepe sve te reči... 

poezija još neotkinuta sa unutrašnjih grana srca šušti...

pod grlom sva ona prijatnost nežnosti zarušti i zagolica...

poezija srca mora se i od mene opet pod nebesima ovim čuti...

sve dok u poeziji ima jednog neponovljivog besmislenog smisla...