Почетком
19-ог века на метоху рачанском званом Баре, на земљишту плодном, калуђери
рачани напасали су своја кравља стада. На истом земљишту подигли су своје
калуђерске станове, а у склопу станова постојала је и ергела у којој су се узгајали
коњи најбољих раса, у то време веома тражене расе неопходне за војничке сврхе
српске војске. Калуђери рачани на земљишту званом Баре поред гајења коња
најбоље пасмине, орали су и обрађивали земљу планинску, чували стада оваца и
крава музара. Имали су позавидан и богат сточарски фонд. Земљиште Баре издејствовао
је још Аџи Мелентије Стефановић у Цариграду код Порте при повратку са ходочашћа
из Светог Града Јерусалима. Уз дозволу за обнову манастира Рача, добио је и
дозволу да манастирском комплексу припоји и земљиште Баре. Тако Баре постадоше
метох рачански, на коме је створено укупно 7 зграда и једна механа. У току другог
светског рата, половином 20-ог евка, 1943-е год. Бугари су запалили конаке, све
зграде и калуђерске станове. У намерно изазваном пожару пламен ватре прогутао
је библиотеку манастирску са вредним рукописним и штампаним књигама. Изгорело
је и старо оружје ратно и витешко соколског војводе Аџи Мелентија. Тек 1975-е
подигнута је нова данашња зграда са капелом Свих српских светитеља, трудом и
благословом тадашњег Хаџи Хризостома Пајића архимандрита и игумана рачанског.
Године 2006-е благословом данашњег архимандрита и игумана рачанског оца Саве
Ристића, на Калуђерским Барама поново се родила идеја о васпостављању ергеле
коња на Тари као дело и пројекат Националног парка ''ТАРА'' и господина Душана
Миловановића. У склопу ергеле основан је и први бајинобаштански коњички клуб
''Дора'' 2007-е на почетку 21-ог века.
Поред штале крај калуђерских станова где се опет узгајају расни коњи, смештена
је и тарска колиба, још једна тачка и информациони пункт Националног парка
''ТАРА''. По ливадама тарским и планинским опет јуре коњи! Коњушницом одзвања
њиштање славних коња, оседланих и добро поткованих, који жељно очекују да се
отму у разиграни кас или галоп, саткан од слободе и полета, од среће и живота.
На улазу у коњушњицу бокс до бокса, а у њима уредно очешљани коњи
достојанствено стоје: Април, Дора, Габријела, Паша, Лепа и њено ждребе Тара,
Соко и мали пони Сони. Са десне старне од улаза: Мираж, Лора и њено ждребе
Луна, Звезда и њено тренутно безимено ждребе, Сузана и њено ,такође, безимено
ждребе. Сви очекују да загалопирају по ергели тарској, да ишетају на пролећно
априлско сунце, да им ветар замрси гриве, да понесу своја седла, да се напију воде
на чистом планинском извору, да се растрче по земљишту знаном Калуђерске Баре.
Како је величанствен призор - коњи добре расе који поново јуре Таром, чисти,
дисциплиновани, грациозни и фини, о којима бележим своју прву пролећну причу да
се памти и запамти...
3. април 2008.
Бајина Башта
објављено у
ББ ГЛАСУ
Нема коментара:
Постави коментар