I tuga je plave boje...Sleđena suza... okristalisala se...Blagost jeste radost, onima koji mogu da veruju naivno bez sumnje...Brodski... nezainteresovano šta ima u pozadini...Ovaj svet nije navikao da vas vidi u izdanju kada umete da im pokažete zube i pesnicu ako ustreba... ovaj svet je samo navikao da vas vidi kako se cedite od suviška sojih muka...ovaj svet...U životu postoje oni ljudi koji su već odavno ne samo daleko, pravilnije je reći izbrisani su iz sfere našeg tobožnjeg interesovanja... no pazite takvi ponova dolaze pod nekim podmuklim tuđim likom... i takvih se čuvati treba... no takvi treba da dobro znaju da nam ništa ne duguju, a mi njima još manje bilo šta da dugujemo... svako stranom svojom kako želi, zna i ume...Jezik maternji vam možda jeste engleski, no poreklo vam je balkansko, da ne kažem srpsko...Oni koji nisu svoje nasilničke vrednosti i spsobnosti mogli da iskažu na ulici, dođu na mreže pokušavajući nas da zaplaše i zastraše... i to je sve najobičnije ljudsko smeće...Pokatkad sebe uhvatim u zapitanosti: bože, zar sam ja ovu lepotu doista videla svojim očima...Postoje ljudi koji su nekad davno izrekli mnogo toga važnog što neuništivo i dan danas traje i ljudima mnoštvo poruka i odgovora daje... i baš takvi ljudi nemaju potrebu za stalnim dokazivanjem njihove vrednosti... to ovi slabi i potrošni imaju potrebu da se svaki dan dokazivanjem koje kakvim ulizuju i dalje nešto potrošno kazuju..."Tovarite drugima bremena, koja sami ne nosite"-iz Jevanđelja..."I ja rekoh...ja i ti za sada nismo pesnici, nego osnivači države. Osnivačima treba znati načela prema kojima moraju pesnici postupati i od kojih ne smeju odstupati, ali ne treba da sami priče slažu. Dobro, a koja bi to načela u pričama o bogovima... bila. Ovakva nekakva boga uvek treba takva prikazivati kakav upravo jeste, pevo o njemu u grehu ili u tragediji"-Platon...Svaka živa jedinka treba da bude kreator svog sopstvenog profila...Mnogi ljudi teraju nas da slepo živimo u nekom sadašnjem trenutku, no ono što ja imam da kažem povodom toga jeste da ja živim u svojoj koži, a to nadilazi i prevazila sadašnji i svaki trenutak...Šta ste danas pročitali vredno i uistinu lepo...Osame mi mnogo lepo stoje... kao i sve mastilo plave boje...Baka me naučila i da vešto predem...Mali psići zamnom laju li laju...Za ismevanje svake stvari, pa i tvari, ništa se pretvara u šta... sićušni ljudu i zajedništvo njino... puni i prazni, pa otuda raznoliki i razni... beskraj neplodnosti njine... neograničenost i ograničenost sapostoji... Ja sam Monada beskrajno mala u vrtlogu praznog prostora... kretanje u službi pokreta... vrlina samokretanja postoji...Više imati ljubavi prema jednoj šolji od porculana više je i veće, nego prema licemernom ljudskom stvoru... ukusi visine i nizine... prozračno sagledavanje što mrmlja meni iza ekrana... preukusna ti je sva tvoja hrana... i kad melanholija otvori još 100 novih rana, seta će te razvući kao pancerote pre pečenja... najgalantnije zbogom, stoko...Dočarati tupoglavost jednog razočaranja jeste posve lako izvodljivo samo poslušajte muškarčine koji se izražavaju u ženskom rodu pa će vam i više nego biti jasno koliko im manjka neke naočitosti i visokog obrazovanja...Posle kutlače, krajnje je vreme da se latim peruške zašiljene i da umakanjem u mastilo plavo napišem po koju u pohvalu ludosti svekolike... tako kišnom groznicom tučeni, još nismo pameću utučeni... tako lažnim prijateljskim saobraćajem smeteni, valjda još nismo dovoljno ometeni u razvitku posle svih razvitaka... tako odapinjem tvoju gnusobu tebi ravno u nepovrat...Svet bi bio možda mnogo lepši, kad bi još od prvog razreda usadili u naše svesti, da ocena ne čini jednog Čoveka...Kako dobra pesma kaže... obično na jednog anđela dođe 300 đavola...Jedna od najstrašnijih situacija u kojoj čovek biva izneveren, jeste upravo ona situacija, kada ga izneveri njegova vlastita reč...U činjenju dobra, moramo biti neprestano i neprekidno aktivni...Svako od nas posvednevno izgovori jednu određenu količinu reči, ali reč nije ono što je dovoljno za naše postojanje kao ljudske slovesne vrste... Neophodno je, pre svega, u tom izgovaranju i govorenju reči imati punoću reči...A danas sam u nekim beleškama pročitala da samo 3 stvari imaju zdrav i poučan uticaj na narod ("3 vida umetnosti sa moralnim zadatkom)... A to su: basne, satira i komedija...Postoji teren gde čovek može sve da napiše i kaže, a da mu niko to ne zameri... To je teren umetnosti i izražavanja putem metaforičnih slika... Ko me zna, on doslovce zna, da ja nikad ne bih nikome pljunula u lice... Al, kad počeh ovu strofu da smišljam, tako mi dođe da napišem... I zamišljam one koji tako olako pljunu čoveku u lice... Ima ih... Znam ih... Ne znam, šta treba da mi neko uradi, pa da toliko "pobesnim" i da ga u besu pljunem u lice... I dok razmišljam na ovu temu, toliko se moj duh osnaži, da mogu da izgovorim: a što da ne... ako neko zasluži, ma treba ga pljusnuti pravac u lice... Samo što ja, volim da bućnem reč u lice...I zaista imam "krupan nedostatak"... mnogo toga što se usudim da pročitam... dovedem ne samo u sumnju... već mi sve to izgleda i deluje "glupo", jer lepši izraz trenutno na raspolaganju i lageru nemam... I po dobroj staroj navici - očas posla ostanem bez preko potrebnih slova... A u meni reč zanemi... I ajde sad sve zalud izrečeno - primeni... Nešto izmeni... Promeni po vlastitoj meri... Veri... Neveri...Prepisala sam odličan recept "Brzog kolača od jabuka" i za koji munit idem da ga napravim... Možda ga i uslikam... Prosto dan je takav da mora nešto slatko da se zbrčka... Prijatan ručak... Ja sam već ručala... Danas jeste dan za kolače... Jer kolači su ubedljivo najjači... A uz kolač i topli čaj od mente, da se duša ogreje...Ponekad mi se učini (kao recimo - sada ovoga trena) da nemam šta pametno za izreći i sve mi se čini da su drugi mnogo pametniji i vispreniji, sve već izrekli u moje malo i neznatno ime... A ja čitam i dičim se pomalo time...Pokatkad i Magarac ume pametan savet da udeli, zar ne???...
Tvoju užarenu reč, spališe na lomači,
a potom se pepelom sivim, po glavi
posuše... A iza tebe u tom polumraku
njihove prosvećenosti, ostade da
drema, pseto gladna lutalica... I to
bi dovoljan povod, da pljuneš svim
tim huljama u smrdljivo njihovo lice...
A sad beži i trči, iza ugla kraj bandere
svirac veselu pesmu na tamburi svira...
I tvoje plemenito srce svakim tonom
dira i po tvojoj duši gudalom prebira..
ŠTA SU REKLI O FILOZOFIJI...
"Platon je rekao da je to pir uma".
"Šiler je rekao da je svet uzak, a mozak da je širok".
"Paskal je rekao da ismejavati filozofiju znači stvarno filozofirati".
"Kant je rekao da se u metafizici može smelo brbljati svaka glupost".
"Volter je rekao da kada neko govori i ne razume to što govori, a njegov se slušalac pravi da ga razume - e to je filozofija"
Onu nekadašnju reč svežu i odmornu sapleli su u hodu...
ono viteštvo duha učinili su beskorisno malim...
onoj ptici rugalici bezosećajno su otkinuli glavu...
onoj krasoti natovarili su pobunjenost vlastitog srca...
onoj plavoj čistoti zarili su bodež u oka sjaj...
onoj vodi plahovitoj izokrenuli su korito i tok...
onoj svetlici neba pretužno su skratili svaki rok...
ŠTA TREBA...
"Treba najpre sebe očistiti pa druge očišćavati.
Najpre sebe omudriti, pa druge umudrivati.
Najpre sam postati svetlost, pa onda druge prosvećivati.
Najpre sam približiti se Bogu, pa onda druge privoditi njemu.
Najpre sam postati sveti, pa onda druge osvećivati.
Svako ne može da bogoslovstvuje, nego samo oni koji su očistili dušu ili makar koji se trude da je očišćavaju" - Sv Grigorije Bogoslov
Oj Sicilijo, među morima, među maslinama,
oj, Sicilijo, među kaktusima
među stenama i hridima
oj, Sicilijo, među mandolinama, među legendama,
oj, Sicilijo, među vulkanima...
Danas su me Dise pohodili bezobrazni
novi ljudi, a likovi nestvarno stari
novi dani i jarani, a rane stare
dolazili kao dželati s mačetama malim
pa kako da se ne zastrašim u jami...
Нема коментара:
Постави коментар