На
Васкрсни Понедељак 24. априла 2006. л. Г. обретох се пред отвореним дверима
манастира Тавна код Бијељине, који сазида свети
краљ Драгутин Немањић, јер ови данашњи крајеви североисточне Босне, некада
бише његове територије којима управљаше као краљ сремски. Ова данашња црква
подигнута је на првобитној Драгутиновој задужбини која је срушена. Обновитељ
манастира био је хајдук харамбаша Старина
Новак и брат му Радивоје у
другој половини 16 века. Иако је црква живописана фрескама почетком 17 века,
данас ништа нема из тог доба што се тиче фрескописа и тај живопис није очуван.
Само је данашња црква из 16 века из његове друге половине. Спољаша припрата и
високи звоник касније су дозидани. По стилу градње храм је у духу рашке традиције,
а само здање блиско је манстиру у западном делу Србије, манастиру Троноши.
У
17 веку у Тавни су сахрањени зворнички епископи Јоаникије и Гаврило, о чему данас сведочи њихови гробови. Од давних
времена Тавна је велика светиња и место исцељења од разних болести и недуга.
Манастир је страдао за време Карађорђевог устанка од харачлије Китовница, а Турци
1807. пљачкају и пале Тавну. Игуман Јефто
Јефтимије Пљецо 1814. обнавља манастир, на челу са неимаром Томом Милосављевићем. Али 1821. Тавна
опет страда и то од стране Осман паше. У 18 и 19 веку у овом манастиру је
постојала боголсовска школа која је спремала будуће свештеничке кандидате и
радила је до оснивања богословије у Београду. Након тога у Тавни и даље остаје
основна школа, а деца су се ту учила писмености све до 1966. У време
босанско-херцеговачког устанка у 19 веку у Тавни је оформљена болница где је
своје ране видала једна чета устаника. Пошто Турци сазнаше за то нападну на
Тавну, похарају и попале, а све рањенике исеку. Архимандрит Александар Симић са неколицином монаха
одведен је у Брчко, а потом је осуђен на 10 година затвора у Видину, а монаси
на по 3 године затвора у Тузли. Турци су том приликом игумана Јосифа Поповића 1875. секли и живог на
ватри пекли, а монаха Илариона
Стојановића од злостављања уморили у тузланском затвору. При ослобађању Видина
од стране Руса 1878. архимандрит Александар је ослобођен тамнице. Он се 1879.
враћа у Тавну и започиње обнову манастира. Аустро-угарска војска 1914. у
околини Лознице заробила је 60 младића и стараца, жедне их превела преко Дрине,
а затим су их натерали да сами себи ископају заједничку масовну гробницу. Неке
су том приликом изболи бајонетима, а друге су полуживе земљом затрпали. Ови
новомученици српски свети 1932. пренети су, а свете кости мученичке сахранише у
манастиру Тавни. У време архимандрита Данила
Билбије у Тавни су одржана два велика сабора Хришћанске заједнице 1936. и
1939. Овде је 1936. радио и постојао курс за појце и било је то време великог
успона. Јула 1941. Усташе су манастир опљачкале, а монахе су растерали и
интернирали. Архимандрит Данило бежи у Србију и умире 1942. , а јеромонаси Антим Ћуковић и Емилијан Недић убијени
су у Јасеновачком логору смрти, док је јеромонах Венијамин Радосављевић успео да побегне и да се спасе. Умро је
1946. у Тузли. У другом светском рату манастир је неколико пута бомбардован, а
када се у Тавну 1943. сместила партизанска болница, Немци и Усташе су запалиле
конак. Том приликом уништена је сва архива и библиотека, а црква се донекле очувала.
Тада је на вратима цркве проливена мученичка крв манастирског ђака Здравка Јовановића, родом из Жепче,
кога непријатељска рука стреља на лицу места. Архимандрит Гаврило Вукојев 1945. долази из избеглиштва и васкрсава монашки
живот, ред и поредак у Тавни. Из Жиче 1954. у Тавну долази игуманија Јустина Керкезовић са неколико монахиња
и брзо обнавља монашки живот. Имала је подршку Епископа зворничко-тузланског Лонгина који је на ту дужност дошао
1955.
По
подацима из 1998. у Тавни је поред игуманије још 17 монахиња, 5 искушеница, 3
јеромонаха и 1 монах. Велики народни сабор у Тавни је о храммовној слави о
Тројичном дану. У Тавни се види истински и прави монашки живот, а људи овде
траже исповест, причешће, молитву, окрепљење и јачу љубав хришћамнску. Манастир
Тавна је велики сведок, прави мученик, који је трпео све, подносио све, који је
заједно састрадавао са околним народом богате и родне Семберије. Данас на
Васкрсни Понедељак Тавна говори, проговара и понавља речи песника који једном
написа: ''Мене све ране мога рода боле''.
Мене и моје најближе и најдраже, оца и мајку, данас Тавна научи и посведочи о
непоклебљивој вери, о здравој вери, о љубави свељубави Васкрслога Христа
Богочовека. Заслугом Епископа зворничко-тузланског Господина Василија Качавенде тренутно се обнавља
и ради на доградњи конака манастира Тавне. Осликавање нових фресака у храму је
завршено и одише неописивом лепотом. После упокојења игуманије Јустине 1994. за
нову игуманију Тавне изабрана је игуманија Еуфимија
Красавчић.
Слава
Богу што ми данас откри овај кутак раја на земљи и лепоту Семберије богате и
родне у којој светли манастир Тавна, манастир Свете Тројице, предивна женска
монашка обитељ епархије зворничко-тузланске, задужбина светог краља Драгутина,
на свега 130 километара од наше Бајине Баште и Драгутинове Раче. Пођите јој у
сретање...
25/26. април 2006.
Бајина Башта
објављено у
ББ ГЛАСУ
Нема коментара:
Постави коментар