ИСУС ХРИСТОС-ИМЕ СПАСЕЊА...

            Име и више од имена,име над именима,име исус,говори нам да је Исус Тај Који ће спасити народ од греха.Тако нас учи Свето јеванђеље.он је Емануил,што значи у преводу:''С нама је Бог''.Богочовек Исус Христос родио се у малом јудејском градићу,граду хлеба-Витлејему,у дане цара Ирода,у земљи Јудиној.Христос је Вођа и Путевођа,Путеводитељ и Водитељ.Он је вођа Који ће напасати и Који напаса народ новог Израиља.То је најсјајнија звезда што се икада засијала у људскоме роду,у целом човечанству.Растао је у земљи Израиљевој,у крајевима галилејским,у граду Назарету.Христос Спас је дошао у свет да нас крсти Духом Светим и огњем.Он је донео нову и  непревазиђену науку.Кратко речено,савршену науку.Христос је светлост велика.Његова наука и учење засијали су свету управо као светлост,светлост незалазна и неугасива.Он је проповедао и неуморно говорио:''Покајте се''.Проповедао је Јеванђеље радости и љубави,мира и слободе.Исцељивао је сваку болест и немоћ у народу,сваку муку.Лечио је болеснике,бесомучне,месечаре и одузете.

            Будимо хришћани по примени спасоносне науке Христове,а не само по имену.Христови ученици нису само први апостоли,рибари и Галилејци,ловци људи и апостоли народа.Христови ученици смо сви ми крштени хришћани у правоверју,у правој вери,у православљу.Ми смо со земљи и светлост свету.Али,ако со обљутави,чиме ли ће се онда земља осолити.ДА смо Христови треба да покажемо и да сведочимо својом вером,својим животом и добрим делима.Зато извршујмо заповести и научимо друге људе,да би и они,а и ми били у Царству небеском.Не гневите се на брата свога.Помирите се са братом.Мирите се са супарником.Не кунити се никако и противите се злу.Научите да окрећете и други образ.Дајте и позајмите.Љубите и волите непријатеље.Благосиљајте све.Чините увек добро и молите се за све.КАда чините милостињу,чините то у тајности.Праштајте и опростите људима.Трудите се да не сабирате блага на земљи,већ сабирајте блага на небу.Не судите и не осуђујте.Не борите се превише и не будите маловерни.Не будите лицемери,безаконици,фарисеји,књижевници,зли,вуци грабљиви и лажни пророци.Непрестано творите вољу нашег Оца Небеског,нашег Животодавца,како би могли ићи тесним путем олако и како бисмо могли ући на уска врата радости вечне.Све ово напред речено може само онај који је Христов.

            Пажљиво слушајте и извршујте заповеди.Не будите страшљиви и маловерни у идењу за Христом.Знајте да је моћ вере велика и зато ће с есваком дати управо по мери вере његове.Све уморне и натоварене Христос ће одморити.Идење за Христом јесте ношење крста.Моћ вере је велика и огромна.Стога имајте вере колико и зрно горушичино.Будите кротки,милостиви и чистога срца.Иштите мир Божији и даће вам се.Ако плачете,ако нема правде и истине ту око вас,ако вас гоне,клевећу и вређају,поднесите све Христа ради и спасићете душе своје.''Јер ко претрпи до краја,тај ће се и спасити''.

 у Бајиној Башти

објављено у листу ИЗДАНАК

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ ХРИСТОС РОДИ!

            Божић којим започиње благословено ново лето доброте Господње две хиљаде пето. Божић празник коме се највише радују духовна деца православна и хришћанска широм васељене. Божић празник великог Христовог рождества. Божић празник рођења Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа у граду хлеба, у Витлејему, у пастирској пећини, а све ради нас и ради нашега спасења.

            Ово је дан када се рађа Син Божији Исус Христос Богочовек. Рађа се од Духа Светога и Пресвете Богородице Приснодјеве Марије. Ово је дан када се то чудесно и тајанствено рађање дешава и у топлим одајама срца људскога, срца нашега. Ово је дан када се зацари божанствена лепота, љубав и доброта, у јаслама срца вере, а никако невере. Ово је дан који нам подари Господ Бог и стога радујте се и веселите се у њему.

            Пастири јавише и читавом свету објавише оду радости и запојаше о Миру на земљи и Доброј вољи међу људима, о Исусу Христу Спасу. Тако и ми, верна чеда мајчице наше Цркве Православне и Хришћанске, јављамо целом свету и свима да се данас роди најлепша беба, Радост превелика, славом Божијом овенчана.

            Никаква зима нити љути мраз не могу зауставити силину радости, силину Сунца Правде, које се данас рађа и сија незадрживом силином Вечнога Пролећа. Христос наше Вечно и Слатко Пролеће данас нас позива на истинско и искрено покајање, обнову, преумљење и преображење и позива на Свето Причешће Телом и Крвљу Вечнога Живота из непресушне ризнице Извора  Вечнога и Бесмртнога.

            Данас се рађа Јединородни Син Божији и Јагње Незлобиво. Дана се рађа Емануил Спаситељ, а то значи: с нама Бог или Бог је са нама. Данас се Господ Исус Христос Оваплотио и Родио. Данас се на земљу излила велика Божија благодат и велики балгослов. Данас се сваки дом окитио гранчицама бадњака божићњака. Данас сваки прваославни дом крсе: живот, истина, доброта, правда, радост, слобода, мир, љубав и светлост.

            Свети Анђели и Арханђели, витлејемски пастири, мудраци Мелхиор, Валтазар и Гаспар, старо и младо, хита и жури у сретање Вечног Пролећа, које спасава, препорађа, обожује и васкрсава.

            Има ли ишта лепше од Божићне Литургије и Светога Причешћа? Има ли ишта лепше од саме Христове близине? Има ли ишта лепше од заједничарења у светотајинском евхаристијском сабрању? Има ли ишта лепше од живог и личног опитног сазнања да сте данас постали причасник и заједничар божанске природе?

            Озарени радошћу коју само може донети Божић трудимо се да созерцавамо мало по мало у тај небоземни  чудесни догађај. Данас наше детиње срце куца посебно и као никада до сада, јер родио се Мир, Добра воља, Љубав, Истина, Правда, Слобода. Родио се Живот и Победа.

            Бавећи се науком хеортологијом, која проучава историјски развој богослужења и празника Православен Источне Цркве сазнајемо да се овај празник у старини звао првим Богојављењем, али и то да Божић у прва три века није слављен из разлога што се тада већи значај придавао духовном рођењу крштењу и телесној смрти као тријумфалном трећем рађању за вечни живот. На Истоку се крштење и рођење Христово светковало заједно 6. јануара и то је био дан и празник са више успомена. Из Епифаније 6. јануара као колективног празника одељује се Божић и преноси се на 25. децембар и тако одељен најраније је слављен у Риму половином 4 века. Иако је у Риму до времена Константина Великог слављен бог непобедног сунца као дворски и државни бог, сам  император Константин Велики почео је одавати респект Богу који је Сунце створио, а Који се назива Сунце Правде,по речима пророка Малахије.

             Већину празника и датума Запад је примио од Истока, док је датум 25. децембар, Исток примио од Запада. Цариград је најраније примио слављење Божића 25. децембра, а увео га је Свети Григорије Богослов Назијанзин. Тако је  први пут  у цариградској цркви Анастасији прослављен Божић- празник Рођења Христова горе реченог датума 379. год. пред чувени Други васељенски сабор, који је одржан 381.г., у истоименом граду. У Кападокији слављење Божић 25. децембра увео је Св. Василије Велики, а у Антиохији Св. Јован Златоусти. У Јерусалиму се најдуже задржао стари обчај слављења Епифамније-Богојаљења, а нови обичај слављења увео је јерусалимски патријарх Јувенал. Слављење Божића 25. децембра уведен је на Истоку до половине 5 века, а једино су Јермени задржали стари обичај слављења Божића на дан Епифаније 6. јануара.

            Божићни тропар гласи: ''Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе слава Ти!''. Речи кондака су: '' Дјева данас Натприродно рађа, а Земља пећину приноси Неприступном. Анђели с пастирима прослављају у песмама, а мудраци са  звездом путују, јер се ради нас роди Дете мало, Превечни Бог''. Прокимен каже: ''Сва Земља да се поклони Теби и да Те опева и да пева Твоме највишем имену''. Уместо ''Достојно јест'' запојаше појци унисоно- сви у један глас, једногласно, старо, светоотачи, A CAPELA - без пратње инструмената: ''Величај душо моја Часнију од Херувима и Славнију од Небеских Војски, Дјеву Пречисту Богородицу. Видим необичну и преславну Тајну: Небо- пећину, престол херувимски- Дјеву, јасле- место где је положен (легао) Христос Бог, који се не може местом обухватити, кога опевајући величамо''.

            ''Спаси Сине Божији, који си се родио од Дјеве, нас који Ти певамо: Алилуја'', одговарају појци на Божићној Божанственој Литургији при појању другог антифона, а са њима и сви ми, који вас поздрављамо најрадоснијим поздравом: ''Мир Божији- Христос се роди!''.

           

26. новембар 2004., на Св. Јована Златоустог 

у Бајној Башти

објављено у листу БАШТИНА

О ВАСКРСУ 2010.

Много сам радосна и срећна... Срећна и пресрећна...Били су то наши најсрећнији дани у животу...Количина толике радости неда се ни речима описати...Доброти и тој радосној лепоти, свелепоти, радујем се веома и исто желим изнад свега свакоме и свима...Духовне свечаности у манастирској порти рачанској под ведрим звезданим небом...Острво цветно...Миришљаве благоухане мошти Светог краља Теоктиста...Тај најдивнији мирис лечи нашу душу...Пријатан мирис, благопријатан...Велики Четвртак, Велико бденије, сабрање омалено са упаљеним воштаним свећицама, при коленопреклоном читању 12 великострадалних одломака из Светог Јеванђеља...Вели Петак, изношење плаштанице и опело крај Христовог гроба...Опход и литија 3 пута око храма и свете рачанске олтарске апсиде са воштаницама малим у руци, чији пламен титра у мраку и осветљава нам потамнеле путе...Васкрс...Васкрсење Исуса Христа уз сверадосно и једногласно - ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ, РАДОСТ ДОНЕСЕ... У рачанској порти за време васкршње литургије птице брује, певају, поју, у најдивнијем хору, умилно и радосно, и свако признаде да такву песму није чуо баш никада пре... Васкрс на Тари, у шуми зеленој, међу четинарима, да ли боровима, смрчама или витим јелама...међу птицама које певају и најумилније песме у славопоју задивљујућем множе и нама зборе - ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ...Планином Таром прострли се најдивнији теписи ливадски, розе и љубичасте боје, боје плавог јоргована, од биљке предобре зване црњуша, која јесте најбоља медоноша планинска...Црњуша све покрила и прекрила...Тара се даље у дубокој шуми бели од тек пробуђених висибаба...Мирише жути маслачак...Љубичасти каћун купа се на васкршњем осунчаном дану и ужива у топлоти коју му јарко сунце несебично дарива...Неухватљива три жута лептира, три лептирића, својим летом задивише све посматраче...Вредни мрави у мравињаку и свуда по зеленој трави, журе, јуре и некуда брзо ходе...Сунце греје и отапа последњи снег у вртачама тарских шума...На Васкрсни Уторак крај пута на  Дебелом Брду истчао  јазавац...Мало даље и зеца угледасмо...Радост неизмерна, неописива и лепа...Искрене очи и те окице, и љубав коју нам несебично пружају и дају, враћа снагу...Тражим оловку да запишем и прибележим сваки шум, жубор и природну појаву... Предивна природа, неописиво лепа - река, жубор шумског поточића...Срећа, радост, усхићење...Срца радосно звоне и свима зборе - ХИСТОС ВОСКРЕСЕ...Одушевљење се не може речима исказати...Данас на Васкрс све сија и све зрачи ту најдивнију белу боју васкршње светлости...Места предивна, мирна, сјајна, чиста...Природа мирише и својим благоуханим мирисом лечи душе и мије наша срца...Све је то Божија милост, Божији дар, Божији овоземаљски рај...све то ваистину јесте Божије и само Божије и ништа није наше... Пишем у нетакнутој природи коју волим, под крошњом четинара, у природи са којом саосећам, природа прекрасна која ме учи да се вежбам у тишини, у миру и смирењу...Књига природе из које је најлепше читати, чији су стихови тако уверљиви и јаки, и чије песме утичу итекако на нашу душу...Данас нема места за тугу...Лепо је, мирно, тихо... Одморила се душа...У срцу лепо...Растерећени смо свих брига...Богу нека је слава и вечита хвала...Душо васкрснуло је опет твоје одушевљење услед доживљаја узвишеног... Спусти се у дубине свога срца и покушај да га разумеш, да га схватиш и превише неосуђујеш...Срце је твој главни покретач...Имај јаку вољу и истрај до краја у свему...Истрај... Кажу да срце има разлоге које разум не познаје...Крени правим православним путем и више не буди на раскрсници, на раскршћу, на ветру...Велика зелена тарска поља, места лепа шумовита...Леп, сунчан, топао васкршњи дан...Очекујемо лепе вести...Хвала и слава Богу...Хришћанин не сме губити наду...Рача о Васкрсу ове 2010-е беше велика, величанствена, некако посебна и светла. Сабор беше некако веселији, срећнији, расположенији...У храму мирише најдивнији светогорски тамјан, и све нас купа бели облак миришљаве смоле. Радосни људи а не нељуди, са неким олакшањем данас ходе...Слава Богу за овај дан, за ову радост васкршњу, за медоносне и душекорисне речи служитеља и саслужитеља рачаснког светог Божијег олтара Архмандрита оца Саве и оца Илије...Неизмерне радости наше када нам оваква благопријатност облива срца, када све блешти и до неба сија, када нам је лепо у срцу и свуда по души...О прелепих милина...О великих чудеса...Хоћу да се надишем овог ваздуха планинског и чистог...Хоћу да чујем птице и њихов најдивнији напев које својим умилним цвркутањем хвале и славе Господа створитеља свога и нашега...Прија овај ваздух, мир, тишина и васцела природа, и сунце које свима сија...Ваздух нас опи више од црвеног вина...Данас на Васкрс све блиста и сија у славу Христа Бога...Ходимо полако, полагано, неописиво радосни...Небо и његова најдивнија боја плава...ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ...Најдивнији пролећни дан...Благодаримо Господу за сваки овај трен, за леп васкршњи осунчани дан...Растанак уз збогом и довиђења...Васкрс радост наша највећа...

15. април 2010.

Бајина Башта

 објабвљено у ББ Гласу

СЕДАМ ЈУБИЛЕЈА

            Освануло је ново лето Господње 2006 - о по Христовом рождеству. Ново лето, па нови и јубилеји. Сви ови јубилеји јесу везани за културно - историјску и духовну баштину нашег бајнобаштанског краја и манастира Рача.

            Као први и нада све велики јубилеј славимо 730 година од доалска краља Драгутина Немањића на српски престо, али и 730 година од тренутка када се зачела мисао и од када се рачуна прва година везана за подизање Раче, та далека 1276. као година и као период у коме се започела рађати наша Рача на чијим се првобитним Драгутиновим темељима и данас о светим Литургијама сабирамо и са Христом сједињујемо.

            Као други јубилеј по реду славимо 690 година од упокојења покајаног светог краља монаха Теоктиста 12. марта 1316. , али и 690 година од полагања његових светих моштију у гроб, у капелу манастира Ђурђеви Ступови код Раса, који свети краљ праунук Немањин лично и обнови. И док данас обнављамо Ступове Немањине, обновимо и сами себе и један другог Христу Богу предајмо.

            Као трећи јубилеј славимо 490 година од како постоји рукопис из 1516. у коме је први писани помен и траг о манастиру Рача, а који се чува у манастиру Свете Тројице код Пљеваља.

            Као четврти јубилеј славимо 440 година од како је угашена штампарија у Мркшиној цркви 1566. и од како су њени штампари кренули ка Рачи, али и 440 година од како је манастир Бања и скит Светог Ђорђија - Светог Георгија постао центар српске преписивачке књижевности и писмености.

            Као пети јубилеј славимо 210 година од како је 22. јула 1796. довршена прва обнова манастира Раче, 210 година од како је 8. септембра 1796. Хаџи Мелентије добио високи чин и звање архимандрита рачаноског и 210 госдина од како је на Божић 1796. епископ ужички Данило осветио нову цркву.

            Као шести јубилеј славимо 180 година од како је 1826. Јоаким Вујић посетио манастир Рачу.

            Као седми и последњи јубилеј у ризници овог малог и скромног сећања, славимо 110 година од како је на Васкрс 1896. краљ Александар Обреновић као први српски краљ који је после Косова крочио на тло Свете Горе и том приликом посетио манастир Хиландар, као дар и занк благодарења, добио на поклон Мирослављев Еванђелистар - Мирослављево Јеванђеље.

            Сва ова сећања и седам јубилеја, избројане године, сакупљене у овој ризници, јесу мали и скромни допринос историји, баштини и духовном напредовању мог родног краја и завичаја.

            Мало ко данас мисли о јубилејима нашим, о истини која не умире и која није умрла на овој земљи, о фактима и сведочењиам која ће кад тад завладати на овој планети и доћи ка нама и пред оне после нас, као праве и истинске вредности. Зато са радошћу захвалимо Господу за седам јубилеја ових и поменимо их са радошћу.

            Јубилеји наши јесу сведоци векова и путокази за будућност, који нам говоре којим путем и куда да идемо. Кроз њих откривамо глас Божији који нам кроз минуле векове збори да се ослонимо на веру светоотачку. Слава Богу за све јубилеје ове. Сачувај нас Боже како би били кадри сећати их се, како би били смели говорири да си диван Боже у свим делима својим. Спаси нас Боже и нека буде само воља Твоја.

            Свети Јован Кронштатски каже: ''Залуталим људима нашег времена потребна је, пре свега, непоколебљива вера, топла молитва и неуморна делотворна љубав'', и зато нека нас ни мало не чуди што је све мање места и пара за јубилеје праве, за јубилеје везане за места освећена молитвом, на наше српске манастире православне. Положимо своје поуздање у Васкрслог и Свемогућег Творца да ће бити лепше и боље, када ћемо живети сви у Богу, у љубави Божијој.

            Овом причом и причањем о седам јубилеја зажелех да сачувам завичајну баштину родног ми краја од пролазности и заборава и да пустим далеке слике прошлости да лебде кроз ваздух и полете ка будућности ове 2006 - е године нове.

3/4. јануар 2006.

Бајина Башта

објављено у листу БАШТИНА