Ту
око Митровдана пођох на пут кроз причу необичниу која се роди и коју желим са
вама да поделим. Пођох на пут ка граду кога некада давно називаше Наисус, а
данас га зову Ниш, ка граду који је
најпре био у склопу римске провинције Горње Мисије. У 4 и 5 веку био је то град
у провинцији Средоземна Дакија. У време цара Јустинијана овај град је био
метропола са чак 32 града у непосредној околини. У 4 веку овај град постаје
хришћански центар, што је веома важно за ову моју причу, јер желим да вас
упознам са истим тим хрушћанским центрима данас. У Медијани код Ниша налазила
се летња резиденција цара Констанција Хлора, али ту је рођен и први хришћански
цар Велики Константин. У 4 веку овај град постаје и епископско седиште. Хуни су
у 5 веку освојили град и то у време када је освојен град Сингидинум. Готи
нападају Наисус град, такође у 5 веку. Живот се почео нормализовати тек
почетком 6 века за време царева Јустина Првог и Јустинијана. У 7 веку град су
освојили наши преци Словени. Крајем 12 века град је био у великој српској
држави. У средњем веку , дванаестом, овде су боравиле мошти светог Прокопија.
Други
велики град кроз који се проћи мора у овој причи јесте град Скопље, некада град Скупи, главни град
римске провинције Дарданије. Кроз читав 5 век град је био седиште митрополије.
У 6 веку град је разорен у тешком земљотресу. Тако је уместо порушеног града
цар Јустинијан подигао нови град Јустину Приму, нешто северније, познат још као
Царичин Град, који се налази 7,5 километара од Лебана и 28,5 километара од
Лесковца.
Трећи
и најлепши, у овој причи и најсветлији, јесте град Солун или Тесалоники. Био је то главни град и средиште римске
провинције Македоније половином 2 века. Име је добио по жени Александровог
војвде Касандра- Тесалоники. Ово је град велике културно-историјске баштине.
Град трговаца и помораца. Град великх идеја и надања. Град који је извршио и
још увек врши огроман утицај на све четири стране света. Име Солун добијено је
од турског дефектног изговора грчког Тесалоники. У време цара Јустинијана јужни
део Илирика имао је ново црквено седиште, а то је град Солун, који је временом
израстао у град ранохришћанских базилика. Он је био и један од центара и то
великих, грчке архитектонске школе у познатом периоду разввоја византијске уметности
од 13 века до пада Цариграда 1453. године. Солун има грађевину центричне
композиције плана, а то је Галеријева
ротонда, која је у прво време била дворана за царски пријем, а касније
маузолеј, да би за време Теодосија Великог постала црква светог Георгија. Њена
основа је кружна, а у зидове је удубљено 7 непрекидних ниша. Ову цркву Агиос
Георгиос или Ротонду посетила сам у августу 1998. лета Господњег. Сетих се
данас како дивно беше боравити у Солуну тада и некада. Солун има и деветоодајну
центричну грађевину квадратне основе са малом црквом из 5 века прподобног
Давида. У граду се налазе и балканске старохришћанске гриобнице са зидном
иконографијом из 4 века. Поред римске и цариградске базилике 5 века, зна се још
и за грчку базилику. У периоду после цара Константина овај тип базилике зове се
егејски. Најрепрезентативнији и најлепши пример овог типа грчке базилике са
краја 5 века јесте црква светог Димитрија у Солуну. Црква је петобродна
грађевина са широким рашчлањеним попречним бродом. Центар целе грађевине
наглашавају велики лукови изнад гроба светог Димитрија. Базилика Агиос
Димитриос. Гроб светог Димитрија чини мала црква Светог Крста која се налази
испод Часне Трпезе велике цркве.
Оно
најлепше и најсветлије у граду јесу мошти светог великомученика Димитрија и
његово страдање које је везано баш за овај грда- град Солун. Зато о Митровдану
на предивном пролећном сунцу, по топлом и осунчаном дану, поведох и све вас
кроз ово причање на пут ка југу, ка Балкану, ка срећи и потребном нам
благостању. Свети Димитрије је био грађанин града Солуна. Потицао је из веома
угледне фамилије. Салвимо га 26. октобра/8. новембра. Код нас је познат овај
празник и као Митровдан. О Митровдану се некада хајдуци растајаше, а о Ђурђевдану
поново састајаше. И данас има хајдука. Неки су хајдуци остали без шуме и свога
луга, без јатака, јер шуме и лугове посекоше оштре тестере. Толико о престижу
великог црквеног центра- Солуна.
Солун
чува и наше српско прадедовско војничко гробље Зејтинлик, кости и прах предака,
па кости и прах мога прадеде Алексе Лаловића, храброг Солунца, ратника, који се
роди по трећи пут кроз Албанску Голготу. Ова прича је у славу Божију, а у
спомен мога прадеке Алексе за чији се покој душе молим и кандило прислужујем о
Митровданским задушницама. У аманет ми дека оставио речи које гласе: ''за част отаџбине''. На списку лешева
српских у гробници плавој, тражим имена погинулих, умрлих и несталих у
ослободилачким ратовима 1912-18. год. у срезу рачанском, у Бајиној Башти. Под
бројем 24 пронлазим мог деку Алексу, вечна му памјат. Пут преко Албаније за
Грчку био је тежак и страшан. Од тада па до данас остала је у народу српском
изрека која гласи: ''Ко не пређе Албанију
пешке, тај не зна шта је право мучење''. Шта су наше муке наспрам њихових?
Ништа су, привид су, лаж и магла.
Око
Митровдана најлепше је поћи у поход путевима велике славе, али и страдања, у
сретање са славним и чудотворним светитељем града Солуна. Овај дивни светитељ
одбио је да послуша цара Максимијана и урадио је супротно царевим ишчекивањима.
Уместо да гони браћу, он изабра да јавно посведочи Христа у граду Солуну. Такво
понашање светог Димитрија изазвало је огорчење
код околине која тешко разуме, а још теже прашта. Разјарена околина
затвара свеца у тамницу хладну солунску. У тој тамници солунски страдалник
Христов бива избоден копљем. Тако свети мироточиви Димитрије постаде заштитник,
то јест патрон града Солуна. Његово заступништвон и присусто осећа се и данас,
осећа се свуда. Зато га се сећамо око Митровдана и призивамо на путу чудесном,
кроз причу и причање ово, јер светац помаже свима који му се кроз молитвени
вапај обрате речима кратке молитве: ''Молитвама
светог Димитрија помилуј нас Христе Боже''.
5/6. новембар 2005.
Бајина Башта
Нема коментара:
Постави коментар