Да више не буде недоумица и несугласица у нашем православном роду
Његово
Преосвештенство Епископ Жички Хризостом, замонашен је у манастиру Високи Дечани. Пуних 19 година провео је у перивоју Свепречисте Владичице наше
Богородице, као монах хиландарски. Високо боголсовско образовање стекао је у
Њујорку (САД) на Богословском факултету
Руске Заграничне Цркве. Говори руски, грчки и енглески језик. Као јеромонах хиландарац написао је дело у два
тома ''Православни Светачник'' (Мецеслов светих или агиологион), које је објављено 1988. и 1989.г. код нас. Кaо добар литургичар, пише радове на
литургијске теме. Тако је благословом Епископа
Хризостома, 2004. год., изашла и књига проф. Јоаниса Фундулиса ''Литургика 1'' (Увод у
свето богослужење), као издање Епархије Жичке у
Краљеву. Столовао је на Трону епископа
западноамеричких и банатских, а од 8. јуна
2003. год., чувар је трона Св. Саве у Светој
Жичи, великој српској причи. О пастирском раду Преосвећеног Епископа
Хризостома најбоље сведочи 72 стих 77 псалма где се каже: ''И напасаше их у
безазлености срца свога, и у разборитости
руку својих вођаше их''. Епископ Хризостом је и сам рекао
при ступању на трон жички: ''Мој програм је живот по Христу и Његовом
Јеванђељу''.
Наш
бајнобаштански крај је на свеопшту радост, удостојен честих посета од стране
Преосвећеног Епископа Жичког Господина Хрозостома. Радост је истоветна било да
га затекенмо на Тари, на Калуђерским Барама, у метоху и испосници светорачанској и црквици Светих српских Просветитеља, било у
Теоктистовој Рачи украј Дрине воде.
Дана
15. маја 2005. лета Господњег, у недељу трећу по славном Христовом васкрсењу, у
недељу Мироносица, наш Владика Жички служио је Свету Архијерејску Литургију у
светорачанској обитељи уз саслужење свештенства рачанског намесништва и том
приликом Преосвећени Владика Хризостом појаснио нам је и објаснио све оне недоумице око којих смо
се често спорили.
Његово Преосвештенство верницима
бајнобаштанског краја беседио је како би била јаснија и разумљивија нека
основна питања наше вере православне. Највише је желео
да нам својим служењем и присуством на Литургији укаже на најважнију тајну, Свету Тајну Евхаристије, то јест на Свето Причешће које се дешава на
Светој Литургији. Права истина и пракса
честог причешћивања јесте дух
ранохришћанске цркве Христове, који је опет васкрсао, хвала Господу. Знамо да
Литургије нема без Причешћа, и да је то суштина нашег сабрања и саборности, јер
једини и лични сусрет са Христом, једино и лично се дешава у Светој Тајни
Причешћа.
Јеванђелске
речи Светог писма кажу да смо сви
једнаки пред Господом, а знамо ли шта оне значе? Ту једнакост
треба да остварујемо и потврђујемо, управо, прилазећи Светој Чаши.
Христос управо каже да је дошао болеснима и грешнима, јер су управо они ти који
требају лекара. Наше грехе пере Христова Крв,зар не?
Сви
хришћани, било да су монаси или лаици (народ Божији), имају један те исти циљ,
један те исти задатак, а то је да живе по Богу, све што раде да раде Богу и да служе
Богу, а све опет ради спасења ближњих и свог личног спасења. Грехом то је све
поремећено, па је развој и раст добра у свету итекако ометен и стога је нужна
борба. Живот сваког хришћанина јесте један велики двиг за Христа, са Христом, у
Христу, по Христу и ради Христа. Циљ нашег живота и подвига јесте Христос и
задобијање Духа Светога. Циљ нашег подвижиштва је стицање и задобијање
светости.
Што смо спремнији на опраштање то смо ближе Христу, а то је и циљ живота
свакога од нас. ''Христос нам јасно показује
којим путем треба да идемо'', беседио је даље Преосвећени Владика и додао : '' Живети у свету и ићи за Христом за
многе није лако ... Треба се апсолутно предати Богу''.
Свети
старац Серафим Саровски лепо каже да је циљ нашег живот стицање Духа Светога, а
то није могуће задобити мимо Свете Тајне
Причешћа. Није могуће задобити Духа Светога ако се не живи истинским животом
сабрности унутар цркве Христове. Причешће је залог нашег васкрсења. Тако се не
може ни говорити о бесмртности душе, ван Светог Причешћа.
Христос Јагње незлобиво дошао је у овај наш свет
оваплотивши се од Духа Светога и Марије Дјеве. Дошао је у свет да узме грехе
сих нас. Преосвећени Владика о томе прозбори и рече: ''Дошао је да узме грехе света, грехе свих нас, да их понесе, да би
нама олакшао живот наш и олакшао пут у Царство Небеско''.
Како
наћи и сачувати мир и спокој који је једино у Господу Богу, када су искушења
велика, саблазни готово свакодневне, а борба све тежа и тежа, питамо се сви ми?
Владика нам даље поручује шта нам је чинити : '' Христос је разобличавао грех у људима. Није осуђивао човека, него
грех у човеку. И ми треба да грех који је у нама, пре свега сами да осудимо, да
га презремо, да би се тако приближили Богу''.
Сам Господ кроз свете оце каже да се
удаљимо од клевета, спорова, увреда, подсмевања, празних разговора, шала и
забавних реченица. Хришћанин је постигао циљ, достигао је жељену мету, ако је
своју палу душу осветио неизрецивим дејством благодатне силе Духа Светог.
Искрени следбеник Христов хоће и жели да наследи живот вечни, а за то је
потребан труд, мука, подвиг, зној, крв и сузе. Да би освојили Царство Небеско
потребно је да страдамо и да спознамо љубав Цара Небеског, као једино Добро и
као Свелепоту која ће, као што то Достојевски рече, ''спасити свет''.
За
крај ове приче и причања, добро ће нам доћи следеће речи Преосвећеног Епископа
жичког Хризостома : '' И када лежемо у
постељу своју треба да се приберемо и да направимо рекапитулацију свог
свакодневног живота. Да видимо шта смо ми то добро, а шта лоше учинили. Ако смо
нешто добро у току дана учинили, дајмо захвалност Богу. Ако смо шта лоше
учинили, да се покајмео и поправимо и да почнемо са исправнијим животом. Ако
смо некога увредили да затражимо опроштај''.
Благодаримо
Његовом Преосвештенству Епсикопу Жичком Хризостому што нам је
поклонио ову драгоцену и душекорисну поуку, беседу и слово, под куполом
светорачанског храма, у недељу трећу, у недељу светих мироносица. Желимо му
свако добро и много написаних, преведених
и објављених књига. Живео нам на
многаја љета!
19/20. мај 2005.
Бајна Баштa
Нема коментара:
Постави коментар