ПОТРЕБА ЗА ПРОШЛИМ УВЕК ОСТАЈЕ...

            Сваки ЧОВЕК на различите начине поима и доживљава свет око себе... То поимање и доживљавање света, изражава на разичите начине, видове и облике: кроз речи, песме, књиге, слике, фотографије, снове, машту, илузију, или неку визију... Сва та поимања и доживљаји, јесу субјективна и лична прича... Са великом дозом идеализма, посматра се свет око себе... Бити објективан и реалано гледати на околину – постало је тешко, готово немогуће...

            Али откуда незадовољство у људској природи?... Све више незадовољства у животима све већег броја ЉУДИ, који беже од сурове стварности, стрепе од немилосрдне садашњице, са све мање поверења у неку далеку неизвесну будућност... Стога није зачуђујуће ни у првој десетици 21-ог века, окретање ка прошлости и прошлом, ка традицији, то големо интересовање за неке старе заборављене  насушне вредности... Та златна доба иако прошла, потреба за њима увек остаје и никад не ишчезава...

            Да ли је данас јака и силна побуна против нимало пријатне свакодневнице, која нуди и манеће све више огорчења?... Да ли човек живи у слободној земљи?... Да ли човек заиста поседује загарантовану слободу живљења, рада, мишљења и стварања?... Запитаном човеку шта преостаје?... Снови, машта и жеља да проникне у несхватљиво, како би докучио бар мало  непозанте узрочнике и пројаве своје судбине... Тешко се то може остварити и човек то у удбинама свога срца итекако зна и свестан је тога... Један мали део, једно мало зрнце, једна мала искра, тог срца жели да помери границе свог ограниченог трајања... Човек увек тежи, стреми и хрли, ка нечему вишем... Све би било лако да нису присутне толике супротности, толики апсурди, толике неправде...

Шта се у тој и таквој стварности заиста да и може остварити?... Борба између добра и зла, између сна или јаве, између разума и срца... Оваква тренутно каква је јава, има једну једину тежњу – да се супростави сну и да га угуши... Где је живот и где је свет?... Кажу да се и живот и свет, налазе негде између јаве и сна - ''ни на небу ни на земљи''... Како у тој супротности васпоставити једну идиличну атмосферу, равнотежу, хармонију, свејединство, Љубав?...    

            Људска природа и срце, скривају дубоке мисли и жеље, које требају да надвладају раскорак између сна и јаве... Срце треба да је стишано и благо... Меланхолична расположења само шкоде... Суморна размишљања о животу који јесте и груб и суров и мучан, треба победити... Свако треба да пронађе неки свој мир и тајанствени кутак... Немире игнорисати... Све би било лако када би људском природом доминирао фактор врлине и врлинског живљења... Шта када људском природом доминирају страсти?...

            Да ли постоје у овом нашем веку осетљиви људи и велика срца?... Сви причају о срцу као великом покретачу живота, које је најосетљивији део људске природе... Шта су учинила или шта чине та велика срца, ти велики покретачи, када су и даље у свету многа жаришта – рат, глад, сиромаштво, људска несрећа и беда, расејани народи, порушени домови, самоубиства, чедоморства, убиства, природа која се све више уништава и експлатише... Људи умиру од глади, не више тамо далеко у сиромашној Африци, већ ту близу нас, у земљи нашој српској... Умиру деца о којима нису кадре да се старају на ваљан начин  установе специјализоване за то... Плачу дечије очи широм света... Тешке дечије црне сузе потресају ли кога?... Куда иде овај људски род?... Нада више не може да умре последња... Нада просто не сме да умре икада...

У сигурне руке Божије  положити треба живот свој... Диван је наш свет... Човек има велике моћи и способности, прекрасне Божије дарове, којима је кадар и способан да доживљену стварност сачува од заборава и пролазности, тако што ће је снагом свог стваралаког генијалног духа овековечити и обесмртити... Истински радосни и срећни, јесу само они људи који се жртвују за добро, за лепо, за прави живот... Има ли таквих?...

28. октобар 2010.

Бајина Башта 

ББ ГЛАС децембар 2010.

 ПРАВО ИЛИ СУПЕР СИЛА

            У једном тренутку отргнуто нам је наше Косово и Метохија, наше Сунце без кога смо сада само јалове и беживотне стене. Отргнуто нам је у зиму 17-ог фебруара 2008-ог лета Господњег у недељу свету, без кога се осећамо као мртви. Отргнуто нам је током зимске краткодневнице наше Косово и Метохија, наше срце, наше поуздање и живот наш. Узбуркано је и све кључа око Косова. Знамо ли да је значај Косова и Метохије огроман за нас Србе? Готово је речима неописив бол у грудима који осећамо од данашњега дана. То нико не може ни да замсили, а камо ли да опише. Да би сте то стопроцентно знали морате се добро загледати у светлост и светиње косовско-метохијске земље свете и мученичке, распете, али и васкрсле. Кључно решење где нестаде? Пажљиво осмотрити нисмо умели, а нити спречити да се то догоди. Рађање новога јутра биће у зебњи и страху. Магла.Таман и хладан облак лебди над Косовом и Метохијом. Ударни талас арнаутског цунамија избацио је Косово из равнотеже. Нема светлости, а ни звезда ноћас на небу изнад Србије. Оде нам изненада и не дај Боже неповратно. Процес лош је почео. Притисак супер силе био је висок. То мало, али велико и важно парче није изгубљено, иако се у стварности проглашава и прокламује супротно. Док га поново не повратимо морамо се задовољити оним што тренутно имамо на располагању, без туге и депресије. Иако смрзнути и ноћас у тами,  Срби са Косова и Метохије не смеју бити без светлости и у очају. То је истина. Туђе супер силе раздиру наше Косово, а ми ћутимо и плачемо. Уперили су своје милосрдне пушке у наше косовско срце. Ожиљци на Косову и Метохији, а нико не уме да каже зашто и до када? Ово је неко ново српско ледено доба, стравичан пад температуре и драматичан догађај. Нико није поверовао да ће исход бити на овако дрзак начин. Изменила су се наша схватања. Не дај Боже неко ново помрачење или пуцање. Видљиве су последице нечијих и наших грешака. Олуја и запаљено крваво небо над Србијом и Косовом. Најјаче олује супер силе устремиле су се да униште  Косово уз страшне последице, али оно је неуништиво и бесмртно. Ми као да још не разумемо све утицаје те страшне олује и супер силе. Мастило се још није сасушило на папиру и неће никада. Косово и Метохија тихо, али моћно духом. Остаци нашег народа на Косову погружени су ноћас у најдубљу молитву и речи молебана. Прича се ту не завршава. Исту причу косовску приповеда ћемо широм света и до века, јер Косово јесте, биће и остаје Србија. Амин.

17. фебруар 2008.

објављено у листу ЗАВЕТ

        ЗЕМЉОТРЕСИ МЕЂУЉУДСКИХ ДИЈАЛОГА

            Земљотрес дефинишемо као изненадно, краткотрајно померање и вибрацију земљине коре. Јака сеизмичка подручја (мобилне зоне земљине коре), јесу: набране планине и источноафричка зона раседања, подморска приобална зона, зона океанских гребена и ровова, као и дубоки морски ров. Постоје више и мање опасна сеизмичка подручја (стабилне зоне земљине коре), а то су: копно, подморска приобална зона, океанске котлине (депресије). По јачини земљотреси могу бити јаки  са магнитудом 7,0 – 7,7, и врло јаки 7,8 – 8,5. После 1900-е године, више од једног века, било је земљотреса са жариштем потреса у дубини до 60 км и катастрофалних земљотреса, са више од 1000 мртвих, и још увек има таквих појава и потреса...

По својој грађи земља је састављена из низа концентричних слојева. Издвајају се 3 главне зоне: унутрашње језгро, омотач, кора. Свака од тих зона има своје физичке и хемијске одлике. Чврста кора на којој живимо чини свега 1,5 % укупне земљине запремине, стога није чудновато што земљину кору, пореде са љуском од јајета. Научници су изучавали велики део горње земљине коре непосредним посматрањем и анализом. Док земљину унутрашњост, научници могу упознати само сеизмичким истраживањима – изучавањем земљотреса. Тако слично бива и у нашим животима. Сви ми посматрамо оног другог и изучавамо његову спољашњу кору и омотач којим се обавија и у који се увија јако вешто. Али та унутрашњост човекове личности, човеково срце, можемо спознати  и упознати, једино изучавањем скривених тајних покретачких, али и рушилачких енергија, које се манифестују и испољавају кроз разне и разлите видове понашања, како добрих, тако и лоших. Питање је -  шта ће од тога преовладати и постати доминантније, шта израженије и присутније у животима свакога од нас?...  Ударају свакодневно земљотреси људског гнева, љутље, мржње, гордости, окрутности, зависти, љубоморе, агресије, опаких и непримерених речи, псовки, каменица... Земљотреси наши свакодневни, разорни и рушилачки, врло често самоубилачки и убилачки, покидали су све везе неких бољих пожељнијих комуникација... Нашој српској нарави, тешкој и тврдоглавој, није претерано рећи и опакој, замена за хлеб насушни, постао је ''ужитак'' – изазивање другога на мегдан, на бој и бојиште...   Жаришта земљотреса налазе се на посебним нивоима, и из њих потичу сизмички таласи, који  се простиру све брже - што дубље пониру у земљину кору.     

 Светлосни таласи, али исто тако и сеизмички таласи, скрећу када дођу до површина, које раздвајају две средине различите густине. Ти исти таласи одбијају се када падају под малим углом. Сеизмички потрес шири се на површини, почев од епицентра, помоћу више врста таласа: површинских – који се простиру по земљиној површини и који избијају под малим  упадним угловима, дубинских – који пролазе кроз земљине централне делове.

Изучавајући излазне углове, брзине простирања таласа и пређена одстојања таласа, геофизичари су могли да упознају природу разних земљиних слојева и зона. Сви ови закључци науке и научника остају несигурни и непотпуни, када су у питању најдубље земљине зоне. Научници сматрају да је састав дубоких земљаних зона близак саставу метеорита... Тако бива и са најдубљим зонама човековог срца, које остаје тајна скривена и непознаница голема, које је саздано једино за Љубав и молитву: Васкрсли Богочовече Исусе Христе, дометни нам зрнце надљудске снаге и стрпљења, како би сви наши садашњи, а и будући дијалози, вазда били искрени, и како би се у свима нама зацарила култура разговора и договора који кућу гради, како би све више пазили шта и како мислимо, говоримо, чинимо, лишени сваког егоизма и слепе себичности; како би у том бирању правих речи, бар мало показали истинско пријатељство и Љубав нелицемерну, уз непрекидну молитву Богочовеку Исусу Христу, да од нас одагна и удаљи што даље мисли испразне, беживотне и јалове; да наша уплашена срца учини чистим и безазленим, да их оживотвори Светим Телом и Часном Крљу Својом, и тако отвори за све оно што је богоугодно, добро и лепо, и како би се у нашим срцима множиле вазда радосне и живе речи утешне. Амин!...

3. септембар 2010.

Бајина Башта

ББ Глас, новембар 2010.