У осмесима
мојих данашњих непријатеља
или боље да кажем
лажних пријатеља
опет препознајем
све одласке и недоласке
сва лажна познанства
и обожавања
све мудрости испечене
и испуцале
ко кестење
на пепелу врелом
све жртве и све жетве
и све озиме сетве
све освете
све заборављене бројеве
све златне зраке Сунца и
све жуте траке
све крађе и све свађе
сва завођења у апокрифне књиге
све заоставштине наше
све маховине и сву буђ
око врата моје душе
све раштимоване виолине
и црне клавире
јакну подерану
окачену на чивилику
и зид без уметничких слика
а на крају
децембар без жутог маслачка
и мог никад купљеног мачка...
Нема коментара:
Постави коментар