Света
Марија Египћанка рођена је у Мисиру.Пре него што је постала света била је
чувена по свом развратном животу,коме се одаде још од своје 12 године и тако
постаде велике блудница и грешница.За
место свог пагубног и разузданог живота изабрала је град
Александрију.Постала је на далеко чувена по свом душепагубном делању у коме је
истрајавала пуних 17 година.Ватра коју је у њој запила страст блуда била је
велика и није се дала ничим угастити.Једном приликом у својој 29-ој години
живота велика грешница и блудница укрцала се на једну лађу и кренула је пут
Свете Земље и светог града Јерусалима.Дошла је из радозналости,забаве и турузма
и није ни слутила какав велики преображај ће задесети баш њу,потоњу велику грешницу
која је блудничила и наслађивала се вином пожуде.Пролазећи поред цркве пожелела
је да и она уђе у храм и да се поклони Часном Крсту,који је изношен народу на
поклоњење и целивање.Али демонска невидљива сила није јој дала да се поклони
Христу и Његовом Крсту.Борба бда уђе у цркву била је велика упркос замкама и
препрекама нечастивог које је он постављао пред њу.Подигла је Марија очи ка
икони мајке Божије Пресвете Бодгородице и почела је молити Свецарицу да јој
дозволи и измоли од Господа да уђе у храм.Том приликом Марија доживљава
преумљење,преображај и окреће се ка Христу.Исповеда сву своју грешност,сву
своју прљавштину и душе и тела. Обећала је да ће прихватити вољу Божију и да ће
услишати Његов глас ма какав он био и ма шта се од ње тражило да испуни.Решила
је да постане Христу Богу послушна.Плакала је и молила дуго гледајући ка
унутрашњости храма који је тако желела да окуси и да види и посведочи како је
ваистину Бог милостив, а нарочито грешнима.Ово је тренутак када се отварају очо
духовнога вида, када се скида копрена са очију телесних,и тренутак када душа
добија нове прозоре и нове видике,тренутак када се на њина осликава лик
Божији,лик Христов.Очистивши себе сузама покајања било јој је омогућено и
дозвољено да крочи у светињу.Целивала је Крст Часни и Животворни,а потом је
пала пред икону Богомајке и поела се захваљивати на дару.У том трену зачула је
глас који јој говори да оде прек свете реке Јорадана и да тамо у пустињи
принесе себе на саможртву Христа ради,и да ће једино тако задобити и наћи мир за
којим толико чезне и жуди.У жељи да окуси Христов мир купила је три хлеба и
кренула је стазама које је поведоше на свете обале јорданске.Наредног дана
примила је своје прво причешће у манастиру светог Јована.Након сједињења са
Господом прешла је реку Јордан и започела је свој велики подвиг,труд и муку у
зајорданској пустињи.Пуних 48 година водла је најтежу могућу борбу од свих
борби овога света-борбу против саме себе,против својих старасти и помисли,тих
мислених змија и звери које прождиру човека.Једина њена храна била је молитва и
горко зеље.Укротила је себе и своје помисли довела у ред и заувек из себе
избацила те мислене змије и зверове љуте.
У
пустињи љутој и немолосрдној,у осами и потпуној тишини очистила је себе и
постала је света грешница,света и преподобна и духом и телом.Окупала је себе и
умила светом водом јорданском и засијала је као велико видело зајорданске
пустиње.Велика је борба била укротити страст љубави према вину и угушити всако
сећање и насладу вином руменим.Непрестана молитва,плач,уздаси Христа
ради,даноноћно кајање створили су од ње пример и праобразац покајане грешнице
која постаје света грешница.Стала је прва и постала је пример многим потоњим
женама које ће кренути њеним стазама и које ће својим животом посведочити овај
ваистину велики подвиг.Већег подвига нема нити веће радости од покајаног
грешника или грешнице.Моћ покајања је велика и она чуда ствара.Тешко је
приволети себе на тај пут и ту уску и мукотрпну стазу,али ко с еусмели ићи по
њој,засигурно ће добити рат и извојеваће победу над свим моментима грешне нам
прошлости,које смо се овога пута и одрекли.
Укротила
је толико себе па је постала сувоњава,мршава и готово усахла.Њено наго тело
покрила је дуга бела коса седих власи.Старац Зосима који је уз Часни пост дошао
у станове зајорданске широке пустиње,угледао је људску фигуру претходног
описа.Имао је утисак да пред собом види авет.Али када је то људско биће почело
да бежи,он потрча да сустигне.Та људска фигура и биће била је Марија која
бежећи од страца леже у један поток и рече му да је нага и из тог разлога не
може му се јавити.Старац Зосима скиде своју горњу хаљину и остави је да се
обуче.Чим се обуче Марија дође пред старца и затражи благослов и тако му
исприча своје житије.Провео је неко време у њеној близини и био је сведок
многих чуда која је ова велика и дивна светитељка чинила.Видео је Марију како
лебди изнад ваздуха за време молитве и како својим светим ногама не дотиче
тло.По моњењу Марије саме ,следеће године старац Зосима је опет дошао у пустињу
и донео је свети путир да причести
светитељку.Али једно је мучило старца-како ће Марија прећи преко реке?И
гле чуда!Као што некада давно Мојсије знамењем Крста задели Црвено море,тако и
Марија Египћанка закрсти воду јорданскиу и пређе преко реке као да хода по
сувом.Примила је Свето Причешће и опет је замолила Зосиму старца да дође и
следеће године,али овога пута на место њиховог првог сусрета и да је
причести.Дошао је до потока и нашао је Марију која лежи уснула у
Господу. Оставила му је писани траг у песку и порукуиз које сазнаје да је њено
име Марија, да се упоколјила 1. априла и да је њена жеља да је старац управо
погребе на воме месту. Из поруке се даље сазнаје да се упокојила у ноћ Христовог
страдања на Голготи посред два разбојника око 530. године. Чудо је и то што је
Зосима путовао до потока читавих 20 дана, а Марија је прошле године након
примања светог Причешћа на обали јорданској, стигла исте ноћи потом и на поток.
Успомену
на свету Марију египћанку славимо 1.априла као дан њеног упокојења, али и сваке
године у петој недељи Часног поста, у недељи која се зове још и глувна славимо
успомену на ову велику подвижницу и покајницу. Ове пете недеље, тачније у четвртак
на јутарњој служби чита се њено Житије из три дела и ова радња се зове Стајање
Марије Египћанке. На истој јутарњој служби чита се и покајни канон светог Андрије Критског и то цео одједанпут.
Ово
житије је велико и чудесно сведочанство, али и узор покајања свима нама, нарочито
у ове дане великог часног Поста, када га се ми и сећамо и са нарочитом пажњом и
препричавамо, али и на кога се и угледамо и од кога примамо ту искру светлог
Христовог васкрсења, са којим да саваскрснемо и сви ми заједно у живот вечни и
непролазни. Ово житије је најбољи пример како помрачено постаде светло, како
болесно постаде здраво, како нечисто постаде чисто, како рђа постаде злато. Ово
житије је замирисало попут најдивнијег тамјана и смирне, и да Бог да да замирише
и свима нама, и да нас кроз искрено покајање сједини са светлим празником
Христовог васкрсења, које здушно ишчекујемо и чије светлуцање назиремо.
3.март 2004.
у Бајиној Башти
уз Часни Пост
Нема коментара:
Постави коментар