Манастир
Калужска Свето-Тихонова пустиња основана је у другој половини 15 века од стране
преподобног Тихона Калужског.
Преподобни
Тихон примио је монашки постриг у московском Чудовом манастиру. Стремећи вишем
строжијем подвижничком животу, он напусти ову обитељ и удаљи се у непроходне
шуме између Калуге и Медине. Отшелник се населио на брегу реке Вепрејки у дупљи
високог храста.
По
молби кнеза Јарослава, сина Владимира Андрејевича Храброг, свети подвижник
изградио је недалеко од свог станишта - храста, малу дрвену цркву у част Успенија
Пресвете Богородице и основао монашку обитељ. Преподобни Тихон отишао је ка
Господу 1492. године и био је проглашен у Цркви за светога на московском сабору
1551. године. Године 1610. у тешко време, обитељ је била растерана снажном
војском Лждемитрија II.
Међутим
1630. године манастир је био у потпуности обновљен. Године 1684. Тихонова
пустиња била је приписана московском Донском манастиру. Добијањем самосталности
1765. године почело је ново рађање обитељи. Средином 19 века Тихонова пустиња
постала је једна од познатих и прекрасних манастира Калужске губерније. У
другој половини 19 века обитељ је
започела веће уређење, многих старих дрвених здања која су растављена и поправљена
новим камењем. Године 1888. био је затворен Преображењски сабор, у коме су
почивале свете мошти оснивача манастира. Тада је управо претворена у
манастирску гостопримницу, болничко тело са црквом у част иконе Божије Мајке
«Свих жалосних радост» , братска трпеза са храмом у част Светитеља Николаја
Чудотворца. Од 1892 до 1894. године по пројекту калужског инжењера Савицког
била је подигнута величанствен звоник висок више од 70 метара. У самом звонику
окачено је звоно тешко више од 4 тоне. Почетком 20 века на месту старе Успенске
Цркве био је подигнут велелепни сабор у част Успења пресвете Богородице у стилу
византијске архитектуре. Његова висина прелази 40 метара, а може примити више
од 1000 људи. Успенски храм био је основан 1906. године. Са источне стране, недалеко
од манастирских зидина, налази се кула, која почива над остатцима храста, и
дупље у којој се подвизавао преподобни. Крајем
19 века над извором преподог Тихона, неколико километара од манастира, био је
подигнут дрвени храм у част иконе Божије Мајке «Живоносни источник», пред којим се обретох и на коме се умих
и напојих тог 13. јуна 2003. године.
Тамо
се налазе три купатила: мушки, женски и дечији. Осам километара од светог
источника налази се манастирски скит са црквом у част Сретења Господњег. При
обитељи има парохијски камени храм у част Три Васељенска Светитеља: Василија
Великог, Григорија Богослова и Јована Златоуста. После разорења Тихонове
пустиње 1918. године нестале су скоро све манастирске светиње и биле разрушене
многе подигнуте грађевине.
Тридесетих
година 20 века био је разрушен до оснивања Преображенски сабор. У великом
отаџбинском рату дигнут је у ваздух звоник.
Обнова
обитељи завршена је јубиларне 1992. године, када је Руска Православна Црква
свечано прославила 500 година од дана блажене кончине преподобног Тихона.
превод са руског
14. новембар 2003.
Бајина Башта
Нема коментара:
Постави коментар