"Ustani i pozdravi ovaj veličanstven dan započet sa velikim entuzijazmom"..."U neke dane ti moraš stvoriti neka svoj sopstvena sunca"...Sa radošću iščekujem sutrašnju meditaciju...Uživam u prirodi... otvorena sam za svaku lepotu koju mi priroda podaruje... divno je boraviti u prirodi... povezana sam sa prirodom... s lakoćom koračam stazama šumskim... priroda me voli...Obično nas ostavlja ono što nas i nije vredno...Mašnica... ili Švrća..."ZAPAMTI, svako te može voleti kad sunce sija. U oluji učiš koga je iskreno briga za tebe"...Spremite i dobro napunite rančeve... sutra je bogom dan divan dan za šetnju kroz prirodu... ja sam spremna i radujem se neizmerno..."JA NISAM OTVORENA ZA MNOGO-MNOŠTVO LJUDI. JA SAM OBIČNO TIHA I NE VOLIM DA PRIVLAČIM PAŽNJU. TAKO AKO MI SE SVIĐAŠ DOVOLJNO POKAZAĆU TI-OTKRITI SVOJE PRAVO JA, I MORAŠ BITI VEOMA POSEBAN"...Ja nisam nitko... ja sam nitkov...Sinoć sam konačno uzela onu pretešku i preskupu kupljenu moj knjigu "MITOLOGIJE" od 416 strana i krenula sam redom da čitam... sad imam šta čitati dobar deo meseci... i tako možda mi i pisanje opet proradi... evo hleb star 8 dana konačno trošim... a čim novi ispečem reći ću...Konačno od prvog hleba posle 8 dana više nije ostala ni mrvica... i jutros sam malo uklonila buđi i sve smazala... ništa lepše i slađe nisam još jela... i tako večeras ću ispeći pekarske kiflice od integralnog brašna - doduše zamoliću mamu da mi ona to ispeče... ja sam sinoć slomila nokat na kažiprstu desne ruke i baš mi je malo žao... nokat će izrasti, no mu treba vreme...Često puta uhvatim sebe kako ne razmišljam isto izjutra i uveče... No, to me ipak ne sprečava da iskažem još po koje raznoliko slovo... Da ne bi bilo zabune, jer joj mesta među mojim slovima nema, nisu mnogo velike te razlike... To su posve nebitne male i nevidljive nijanse... Tako da je njihov učinak različitosti gotovo zanemarljiv i sveden je na minimum minimuma... A to bi sve skupa značilo, da su sva moja svakodnevna i celodnevna razmišljanja jedno te isto - uvek isto... I samo isto... A to je upravo zato što je neko mudriji davno rekao: "Svakodnevno radite ono što vam odgovara"... I ja tako činim... Isto... Jer meni isto odgovara...Nemoj se plašiti REČI SVOJE, što ti na vrh usne titra i samo malo fali da izleti i zaleprša kao oslobođena ta krilata ptica... REČI SVOJE jednostavne, staložene, ponsone i gorde... REČI SVOJE jesu REČI MOJE, iako su REČI TVOJE mnogo puta bolje... REČI SVOJE biram polagano i otmeno, kao poziv na još jedan graciozan ples ili okretnu ležernu igru... REČI SVOJE kojim razmekšavam ove hladne oktobarske kišne večeri, maglama gustim stišnjene... REČI SVOJE koje puštam i večeras kao prezrele žute dunje, da trule po mokroj avlijskoj travi... REČI SVOJE dok me ove misli u daljine osunčane nose i vode... REČI SVOJE probirljive i za vašu priču beskorisne... REČI SVOJE umereno skrojene i sa dobrom namerom puštene da vam požele: dobro i nadasve mirno najprijatnije veče...Dajte mi MUZIKU neku meku i nežnu... Ne ja ne moram čuti vašu MUZIKU tešku, da bih zaplesala bosa, lakonogo i slepo... Ja moram uvek imati i slušati MUZIKU svoju, radosnu i svetu... MUZIKU zaista vrednu svih mojih dobro isklesanih otopljenih čula... MUZIKU sadašnjeg oduševljenog trenutka... MUZIKU dostojanstevnu i kao zlato vrednu... MUZIKU dugo skrivanu i neobično lepu... MUZIKU upakovanu, skladnu i celu... MUZIKU celog Univerzuma i sveta... MUZIKU energije i živoga sveta... MUZIKU amazonske prašume i plahovitih brdskih reka... MUZIKU fenomenalnih pokretačkih nota i boja... MUZIKU tu zasvirajte i noći ove oktobarske hladne i kišne... MUZIKU magle i pokretljive morske alge... MUZIKU dubina i širina, pa i visina...REČI OVE... Mogu li REČI OVE zaplesati kroz genijalnu ideju rođenu na koncu kišnog dana oktobarskog, dok u pozadini slušam Koena koji peva o plesu jednom nezaboravnom... I prilika da iskažem REČI OVE taman na začetku ove prilike posve nove... Pa čak i onda kada REČI OVIH za iskazati imam ponajmanje ili ponajviše - šta je istina???... To su ipak REČI OVE zbog kojih imam i zaključak svoj maleni, izrečen tek onako uzgred i zbog nekog malog reda... REČI OVE koje neću uspoređivati ni sa jednim rečeničnim gramatičkim dosadnim pravilom... Jer baš zato REČI OVE jesu uvek i svagda samo moje i uvek nove... REČI OVE..."ZNANJE je naučiti nešto svaki dan. MUDROST je pustiti nešto svaki dan".''Nastanak pesme je tezak proces. Odnese mnoge lepe dane zivota. Pesnik se zrtvuje za ono sto ce ostati. Pesma se s mukom stvara. Sve to prati nemir i nespokoj, jer pesnik stvara nesto novo. Isto se zahteva i od citaoca''.''Svaki covek ima svoje mesto, u pamcenju drugih ljudi. Svaki zivot je jedna velika knjiga za sve''.
Нема коментара:
Постави коментар