Лета
Господњег 2002.,августа 3.,благословом и организовањем ужичке црквене општине и
свештенства,група од 50-ак верника ходочасника,кренула је милошћу Божијом на
петодневно поклоњење преподобној Параскеви у ајши,у који се непрекидно сливају
читаве реке смерних верника.Након краће молитве кренули смо смо у славу Бога и
у име Пресвете Тројице.Предводили су нас свештеници:отац Драго,о.Видоје,о.Вито
и о.Слободан Хаџи Николић,коме је ово пето поклоњење кивоту свете Параскеве.Пре
напуштања наше земље,мајке Србије,посетили смо валдичански двор у Вршцу,где смо
се поклонили чудотворној икони Богомајке,познате у нашој цркви под називом
Винчанско-Бездинска-Вршачка икона Богомајке.Ова икона сада почива у тишини
владичанске капеле у Вршцу,у капели која је посвећена бестелесним силама.
Наше
прво свратиште,у православној Румунији,сестри нашој и сусетки,био је
Темишвар,град са око 400 хиљада становника.Посетили смо румунску цркву Света
Три Јераха и поклонили с есветим моштима светог Јосифа Темишварског.ЗАтим
одлазимо у епископски двор СПЦ-е у Темишвару,и посећујемо саборну цркву,која је
посвећена светом Николају епископу мирликијском.На крају посећујемо и музеј при
нашем епископском двору,где се чувају вредни експонати,црквене ствари,као и
портрети истакнутих личности наше црквене и народне историје.Најзначајнија је
икона Пресвете Богородице Базјашке,која је израђена у византијском стилу,и њу
је Св.Сава лично поклонио манастиру БАзјашу.На портретима темишварских епископа
видна је зелена лента с адва ланчића)панагија и крст).Овде се чува и портрет
владике Његоша,где је предстваљен у митрополитанском одјејанију,са орденом
крста са лентом.Носи белу пану с акрстом.Видан је ожиљак на левом оку,али и
лева рука,која је већ почела да оболева од сушице.Међу портретима почасмо место
азузима и велики приложник Сава Текелија.гроф из аустријске породице.НАшу пажњу
привукао је,још,и веома успешан портрет Доситеја Обрадовића.
Другог
дана стигли смо на свету недељну литургију,у месту Ферестрау у цркву Рођења
Пресвете Богородице.Наши свештеници прислуживали су,а јектеније су узношене на
румунском ис рпском језику,али и на црквенословенском.Настављамо длином Карпата
и стижемо у свети манастир Сихастрију.То је скитски манастир,који има пет
скитова.мушки је манастир и његово братсво броји 150 монаха.Најпре нас одводе у
летњу цркву Рођења Пресвете Богородице,где се поклонисмо чудотворној икони
Богомајке,коју је донео старешина манастира отац Јоаникије са Свете Горе.Затим
посећујемо Зимску цркву посвећену светом Јоакиму и Ани.У околини овог манастира
био је јако развијен исихастички живот.Ту се у једној пећини подвизавала авета
Теодора из Сикле преко 20 година,а њене мошти се налазе у Кијеву.Од њене пећине
направљен је скит Сикла.У катедралној цркви Св.Теодоре из Сикле поклонили смо
се чудотворној икони Богомајке,која је позната под називом-жаљење.Она је и
проплакала.Потом одлазимо на монашко гробље и целивамо гроб старца
Клеопе,великог подвижника и исихасте.Старац Клеопа је за Румунску Православну
Цркву,исто што и за СПЦ-у ава Јустин Ћелијски.Отац Клеопа Румунски и ава Јустин
лично су се познавали и били су велики пријатељи и браћа у Христу.На гробу
старца Клеопе почела су да се дешавају многа чуда и исцељења.Старац је присутан
у животу свих оних који га посећују и долазе му на гроб.Био је чувен и особен
отац,прича нам отац Слободан,који је имао прилику и част да лично разговара са
о.Клеопом.Био је прозорљив и лечио је сваку душу,гладну и жедну Христа.Отац
Клеопа је из Румуније побегао и дошао код оца Јустина у србију.Мучио се,да ли
да оде на Свету Гору или да се врати натраг у Румунију.Али,ава Јустин му говори
да ће се много народа спасити његовим
молитвама,и о.Клеопа се враћа и спашава свој народ у време жестоких комунистичких
прогона и гоњења.Овај старац,поред многих дарова,био је обдарен и даром
суза,којима сеуправо и задобија светост живота.старчево размишљање о
поклоницима гласи:када поклоник дође у манастир,ангели броје и прате сваки
његов корак.Овај старац и диван боготражитељ уснуо је у Господу 1998.Имали смо
ту част,да смо посетили келију старца Клеопе.Могли смо да видимо његове
књиге,бројанице,иконе,ствари и кандила.У келији су биле слике нашег светог
Николаја Велимировића и о.Јустина Поповића.
Пут
нас даље одводи у манастир Њамц,где се поклањамо светим моштима и гробу
Св.Петра,ученика о.Пајсија Величковског,чувеног исихасте и тиховатеља,који је
ту и сахрањен.Целивамо и чудотворну икону Богомајке,која има два лица:са једне
стране Богомајка,а са друге стране је св.великомученик Георгије.Ова икона је крвоточила.Црква
је посвећена Вазнесењу Господњем(Спасовдан),а подигао ју је Стефан Велики.
Руком Божијом вођени стижемо у
манастир Агапију,женски манастир са 400 монахиња,које живе у малим кућама,па
отуда и други назив за цео комплекс-монашко село.Овде се налази и женска
богословија.Поклањамо се чудотворној икони Мајке божије.У Румунији поред 16
богословских факултета,има и јако много богословија(мушких и
женских).Свештенство плаћа држава,а веронаука је обавезан и редован предмет.По
последњем попису у Румунији је 1992. било 86 % православних.Од 23 милиона
Румуна,75 хиљада је монаха и монахиња.
Трећег дана стижемо у далеки
Јаши,у град Свете Петке и присуствујемо св.Литургији у цркви
Св.Параскеве-Петке,где су њене свете и целебне мошти.Лета Гоподњег 1641.
светитељкине мошти донете су из Цриграда у ајши.Поклонили смо се моштима
Св.Параскеве,делићу моштију Св.Ђорђа и целивали смо платно у које је био увијен
појас Пресвете Богородице.У истој цркви,удостојили смо се Божијом милошћу
целивати чудотворну икону Богородице.Одлазимо у цркву Света Три Јераха,у
Јашију,и ту се поклањамо кивоту са моштима Св.Василија Великог.При преносу из
Цариграда у овј цркви су почивале мошти Св.петке,али су након пожара пренете у
цркву Св.Петке,гд еи сада бораве.У том пожару само су свете мошти остале
неповређене.У овој цркви Св.Три Јерарха,поред кивота св.Василија Великог налази
се и риза којм је била покривена св.Петка,па смо и њену часну ризу целивали.НА
овој цркви пажњу привлачи њена спољашња фасада.То је резбарење на камену,са 30
редова резбарије,и ни један ред се не понавља.У Јашију посећујемо и трећу
цркву.То је владичанска црква и параклис манастира Св.Три Јерарха.Реч је о
цркви св.Николе из друге половине 15 века.Иначе,то је најстарија црква у
Јашију.Подигао ју је Стефан Велики,који је по ктиторском труду,био раван нашем
Краљу Милутину.У почетку ово је била саборна црква.Године 1680. у њој је радила
и штампарија,где је одштампан Молитвеник и Житија.У октобру 1994.г. црква је
поново освећена и добила је нови статус.Постала је митрополитски параклис.
Напуштамо ЈАши и стижемо у град
Роман у епископску цркву Свете Параскеве из 16 века.Ктитор је Петар Рареш,а
подигнута је у молдавском стилу.У олтару налази се лустер из 1870. од
кристала.Код прозора видни су облици својствени готичком стилу.Године 1408.
црква је подигнута на ранг епископије.Овде смо затекли ћириличне натписе на
фрескама,што је права реткост и чудо,јер Румуни пишу латиницом.Отац Слободан је
спазио фреске Св.Саве и Св.Симеона Мироточивог,у левом углу,при излазу из цркве,а
које су биле скривене скелама,јер се у цркви обављају неки радови.Сви смо
отпевали Светосавску химну,а о.Слобо је говорио свима:''Гледајте како сијају и
светле.Зарадовале су се ,јер смо ми овде''.
Настављамо пут и стижемо у женски
манастир ћолпању месту званом Бухуш.У манастиру обитава 70 монахиња.Поклонили
смо се моштима св.Емилијана из Дуростора.Манастир јеукинут пре 1960.,не зна се
због чега,али је Божијом милошћу 1994. започета обнова и црква је 1997.
освећена.За свега 3 године манастир је васкрсао и оживео.Када су Бугари
ходочасници,1996. посетили манастир,донели су део моштију
св.Емилијана.Иначе,његове мошти налазе се у Силистрији.Он је страдао Христа
ради у 4 веку.Црква је њему и посвећена.У комплексу је још и параклис Успења
Пресвете Богородице и црква брвнара св.Николе.У њој је чудотворна икона
св.Николе.Ова црква брвнара је најмања црквица у жупанији Бакау.Када су
комунисти дошли да носе иконе за музеј,све су их поређали на запрегу.Али,кола
се ничим нису могла покренути и померити и тада се открило чудесно дејство
иконе св.Николе,па су све иконе враћене и нису диране.
Дана четвртог стижемо у престоницу
Румуније у Букурешт,познат под именом мали Париз.Најпре посећујемо цркву
св.Георгија.Поклањамо се и целивамо десну шаку(руку) св.Николе,чудотворну икону
св.Петке и гроб румунских мученика Константина са синовима.Потом одлазимо у
саборну цркву св.цара Константина и царице Јелене.Ово је митрополитска
црква.Поклонили смо се делићу моштију цара Константина и мајке му јелене,и
моштима св.Димитрија,румунског светитеља.
Из Букурешта пут нас води пред
капије манастира ПАсареа,који је женски манастир.Пасареа значи птица.Молили су
Бога да им покаже где да подигну манастир,и на месту где је слетела
птица,манастир је и саграђен.Поклонили смо се чудотворној икони Богородице и
целивали смо делиће моштију:св.Мине,Пантелејмона и још једног епископа(мисли се
да је то можда св.Никола) .Посетили смо и манастирски музеј.Црква је посвећена
Св.Тројици.
Настављамо пут Јужних Карпата и
стижемо у манастир Бистрицу,где се поклањамо моштима св.Григорија
Декаполита(живео у 8-9 веку),које почивају ту од 1497.г. Поклањамо се
чудотворној икони Пресвете Богородице.У овом манастиру цетињски штампар
мАкарије имао је своју штампарију и он је прв румунски штампар,а био је и
митрополит у Румунији.Ова чудесна икона Богомајке има 3 различита лика,а још
једна таква икона налази се у једном манастиру крај Букурешта.црква је
посвећена Успењу Пресвете Богородице и Григорију Декаполиту.
Петог и полседњег дана посећујемо
амнастир Хурезо и поклањамо се кивоту са делићем моштију : св.великомученика
Харалампија , Минодоре , св.Мине , Пантелејмона , Меркурија , медаљон андреја
Првозваног апостола , св.Февроније , св.Теодора Тирона , св.Јована Новог
Јањинског и св.Неофита. То је леви кивот,а десно је кивот са делићима
моштију:св.Михаила еп.синатског,св.Марине,ђакона и апостола Филипа.Ово је прва
задужбина владара Константина Бранконвјана,који је сахрањен у цркви св.Ђорђа у
Букурешту.Овај валшки владар(1688-1714.) са четири сина и са министром финансија
посечен је 1714. у Цариграду од стране Турака.Канонизовани су 1992. и славе се
16. августа по новом календару(у Румунији је нови календар у употреби,као и у
Грчкој).Име Хухурез потиче по називу птице,која је врста сове-хухуре.Овај
владар имао је преко 50мктиторских дела.Он је зачетник новог
стила-бранкновеско,па је и највећи комплекс овог стила,управо у овом
манастиру.До 1872.г. манастир је био мушки.У манастирској трпезарији очуван је
и оригинални живопис,и она се користи само три пута годишње : на Васкрс,на
храмовну славу св.цара Константина и мајку му Јелену и 16. августа.Улазна врата
на цркви су оригинална из 1694.,као и живопис.Иконостас је од липовог
дрвета.Затекли смо их у раду.Сада по први пут врше рестаурацију фресака,али их
само чисте.У манастиру има 55 монахиња.На спољним зидовима осликани су портрети
мајстора и то је први пут да мајстори буду осликани.
Наш полседњи румунски град био је
Крајова,где посећујемо саборну цркву св.Димитрија.Целивали смо мошти : шаку и
галву св.Нифонта , главу св.Сергија , главу и руку св.Вакха и главу
св.Татјане.У непосредној близини је црква Пресвете Богородице.Ту се поклањамо
чудотворној икони Богородице.Црква с еназива још и Бисерица.
Овим целивом и поклоњењем завршило
се наше мало ходочашће на коме се накуписмо светих благослова и душе своје
умисмо миомирисима моштију чудотворних и целебних.Уз пратњу великог
пљуска,грмљавине и кише,вратили смо се у Ужице 8. августа,у 7 часова
изјутра,лета господњег 2002.Слава и хвала Богу и Светој Тројици,част и
поклоњење у све векове векова.Амин.
Август 2002.
У Бајиној Башти
објављено у листу ИЗДАНАК
Нема коментара:
Постави коментар