Сећам
се свог првог сусрета са духоносним архимандритом оцем Јулијаном Кнежевићем, те
дивне јесени, 15. октобра 1993. лета Господњег, у светосавској епархији жичкој,
у манастиру Светој Студеници. Био је то наш први сусрет и лично упознавање.
Последњи сусрет и разговор са овим ваистину продуховљеним старцем доживела сам
у Светој Рачи украј Дрине, на Преобаржење Свето 1999. лета Господњег. Био је то
наш последњи сусрет, последње Свето Причешће које сам примила из старчеве руке
и последњи благослов који сам примила целивајући десницу свету, милог ми старца
Јулијана. Две године после тога старац се и упокојио, 17. јула 2001.г. у Студеници.
Један
део свога светога живота отац Јулијан првео је у нашој Светој Рачи, где је
пристигао први пут у ову свету обитељ 1949.г. Одлази па се ускоро опет враћа
1951.г. и наредну деценију проводи, Богу се молећи у свето-рачанској обитељи.
Ове године проживео је у чину старешине рачанског. Те 1961.г. ово братсво било
је најјаче и најбројније братство заједно са вујанским у васцелој жичкој
епархији. Од тада отац Јулијан бива премештен у Свето-студеничку обитаељ. Своје
последње овоземаљске дане проводи као духовник манастира Градац где му је данас
и гроб. Овај манастир је и обновљен под будним оком старца Јулијана и његовом
великом бригом и старањем око свега тога.
Стога се и у мени данас, овог
сунчаног 29. октобра 2004.г., који је пролеће живо, а не мртва јесен, буди и
васкрсава живо сећање на старца дивног духовног лика. Овај дан постао је још
веселији јер је у мој дом пристигао и часопис ''Пут, Истина и Живот'', који редовно добијам из Светог манастира
Лепавине благословом архимандрита
Гаврила Вучковића, а марљивошћу сестара Светог манастира Ваведења из Београда,
које тако неуморно врше дистрибуцију поменутог часописа. Отац Гаврило једном
рече: ''Кад добијете часописе, као да
сам ја тамо стигао''. Радост је била вишеструка јер сам овим била
удостојена посете Лепавинске Богородице и оца Гаврила, јер у мој дом данас
пристиже часопис ''Пут, Истина и Живот''.
Читајући
уводну реч или слово главног и одговорног урдника, оца Гаврила, нашла сам
занимљив податак везан за баштину нашег лепог бајнобаштанског краја. Реч је о
манастиру Рачи и њеном тадашњем старешини оцу Јулијну, који пише писмо са
великом забринутошћу услед малог броја монаха у Рачи. Пише писмо и обраћа се за
духовни савет преподобном Авви ћелијском Јустину Поповићу који му одговара и указује на ''Пут, Истину и Живот''. На мољење овог истог рачанског братства,
Авва Јустин је почео да преводи са руског језика зборник ''Монашки живот''.
Текст Авве Јустина Ћелијског настао
је услед размишљања али и питања зашто је код нас Срба све мање монаштва. Са
великим оптимизмом и надом, али и вером и љубављу, које су красиле Аввину
личност, каже се да је ''обнова могућа
само и у буквалном светоотачком испуњавању монашких завета'' и потом Авва
Јустин даје непролазни савет ондашњем рачанском братству и њиховом игуману,
старешини рачанском Јулијану: ''... Непрекидно
испуњавајте први завет монашки ... Посту неизоставно додајте богослужења по
Типику; све редом, са светом Литургијом свакодневном као круном. А умна молитва
нека не престаје у срцима Вашим ни дању ни ноћу. Поступите ли тако, моја
христољубива браћо, благослов Божији ће се несумљиво почети изливати на Вашу
свету обитељ. И Господ ће на чудесне начине почети умножавати Ваше братсво,
приводећи Вам пробуђене монахе и христочежњиве искушенике...''.
29. октобар 2004.
Бајна Башта
објављено у листу БАШТИНА
Нема коментара:
Постави коментар