Исцветати на рубу данашњег дана
у овој закржљалој шуми
свих наших лоших навика
може ли више ико
осим нас
и овог јата барских птица
које својим кљуновима
тако делотворно
исклесују све ове зидине
што их подижемо
над пукотинама
под овим заклоном
од непрозирног платна
и док се одржавамо
испод површине
притворено гладни
а знамо да смо
од оних који се
и не могу одржати овде
усред овог барутног дима
где још само узвици
неподношљивог нам бола
поново чисте наше
наопако изврнуто лице...
Нема коментара:
Постави коментар