GLAS, A NE EHO...

"VOLI sopstveno Ja dovoljno onoliko da budeš kadra-sposobna-hrabra udaljiti svoje Ja od svega onoga za šta pouzdno znaš da nije dobro za tebe"..."Budi glas, a ne eho"...Čovek sve može samo jedno ne - da napusti svoje Ja...Kad čovek uspostavi najčvršću konekciju sa svojim unutrašnjim Ja, sve manje za sve ostalo mari i ima šta da im kaže ili pokaže...Ovu zdravicu iskapih u ime Helija boga Sunca i Merkura koji nas obasipa mirom i prosperitetom prenoseći nam poruke svih divota i u ime Minerve Misli te boginje mudrosti i umetnosti... Hura...A u nedelju u prirodu Ja ću opet poć...Ako je hrana sve, još više je i piće sve...Ljudima ne treba biti Učitelj... Ljude treba naterati da sami misle i razmisle..."RADITE ŠTO VIŠE UPRAVO SAMO ONO ŠTO VAS ČINI PRESREĆNIM"...Znate li u čemu je tolika čar Umetnosti - to što je tamo skoro sve Lepota... tamo je sve lepo...Ja volim Poeziju... i stoga prizivam okean dobrih pesama da zažubore iz mene sa lakoćom ko nekada...Kad bi samo znali do kojih granica Kosmosa, Poezija preuozbilji i otrezni čoveka i vi biste pisali Poeziju uz blagonaklonost svih 9 muza...Bavljene poezijom je pitomije i staloženije bar što se mog senzibiliteta tiče, dok slikanje čoveka povuče u neki vrtlog i mnogo se surovije poigra sa životom... i kao da pesnik lakše iskontroliše reč svoju, nego što slikar uspe umiriti kist svoj... a kod pesnika i tišina peva, dok kod slikara boja često zanoveta...Jučerašnji talas dosade koji me je zapljusnuo tek neosetno i blago, doneo je ovaj predivan dan prepun svetlosti i energije - doneo mi je Reč moju malu i Slobodu... i Pesmu...Na svetu još uvek postoje imena koja u mom omalenom biću izazivaju takav smeh...Niko ne zna bolje ugoditi našem vlastitom Ja, nego što to znamo mi sami...Današnji svet je upravo takav da nam ne pruža drugu alternativu, nego do slatkog ludila...Оno što sam spoznala u proteklih 8 dana  te 2015-e jeste da mene bogovi nisu sazdali za slikarstvo, već za Poeziju... i na tom mom zakržljalom poetičnom daru besprekorno im HVALA... no sada 2016-e spoznajem da me bogovi sazdaše za kuvanje i mešenje... poezija mi izmače... za mesec zamače... Ako se čovečanstvu sve danas svelo na puku iluziju, onda smo doista kao ljudi i uništeni prilično...U rečima ma koje pesme, pronalazim one kristale svežine i taj procvat melodije pesničke cele..."Muzičari prave od nota što mogu, a Žosken de Prea (1450-1521) što hoće"."Ko ne stvara na osećanjima, taj u svojim delima peva neiskreno"-Gijom de Mašo (1300-1377)...Kad mi se razveže moja odavno zavezana misao, počnem da sipam ko iz rukava reči i da pišem pesme, od kojih svi pobesne...Ljudi danas mnogo baljezgare, zato jeste bolje ćutati nego sa ljudima o svemu i svačemu balegariti, tj. baljezgariti ili u prevodu na reči naše: srati do koske...Počesto mi biva veoma žao, kad vidim o čemu sve ljudi najčešće maštaju ili sanjaju...Ko dugo živi sam, on i umre sam...Lepotu današnjeg stiha sigurno neću pokvariti, a ni umanjiti, ako kažem da okolo nas hodaju i šetaju idoti svih profila, pa i bednici, a sa ludacima ćemo već nekako lakše...Mudrost jednog čoveka počiva u njegovoj žilavoj istrajnosti i nadčovečanskoj upornoj snazi, da se neprikosnoveno, nepokolebljivo i doživotno, drži isključivo i jedino svoga vlastitoga mišljenja i samosaznanja... jer "mudar čovek se drži sopstvenog mišljenja"....Niko vas ne može dovoljno obrazovati koliko vam je kroz život neophodno... Zato knjige u šake i obrazujte se sami...Lepo je pokatkad kada nam i neko drugi priredi hranu... No, ja najviše volim sama da odaberem svoju harnu... A reči i premudre misli su takođe moja hrana... I treba poći u lov na neku pokrupniju reč ili mudrost... U pomoć pozivam pse dobre tragače... I da se reč ne bi zabola poput bodeža u telo, pokušaću da budem malo pitomija, osmišljavajući i ovo sadašnje delo... Ostajem dosledna u nameri da rečima ovim ne pričinim ni udarac mali... I otkriću vam zašto sam ja uspešan lažljivac među psima tragačima... Pa, zato što nanjušim još lažljivca većeg od sebe sama... I zar to nije što bi mladež rekla: "strava"...A kad pogledam, s kraja na kraj, ma ne vidim ništa, osim sav taj beskraj...Postoji takvo beskrajno prostranstvo skrito između redova književno lepih i dobrih knjiga, pa ću stoga svaki trenutak preostalog mi sveta i veka, utrošiti da ih što više pročitam... i samo da čitam i ništa više... i tako sve dok ima daha u meni i dok dišem... i pokatkad nešto dopišem il prepišem... dok pišem... i ništa više...I mirno zaklapam stranica 900... Priča prepričan i ispričana... Bravo... Ono što mi preostaje jeste da u naredna 4 dana prekucam i 4 preostala nastavka... Od sutra slede nastavci 21, 22, 23 i 24... No, ne više od nastavka dnevno...Kada naša duša izgubi vedrinu, polet i samopouzdanje, siguran je pokazatelj da nas je zahvatio proces psihičkog starenja i zastarevanja...Neka neka nova iskra odbljesne nekom novom originalnom idejom, koja će biti povoljna po mene...Ja sam završila i 23-i nastavak priče... I upravo započeh 24-i poslednji nastavak velike priče o naučniku neverovatne pojave i još neverovatnijeg mentalnog i duhovnog sklopa... I tako se završava ovaj ciklus našeg pričanja i razgovaranja s one strane jave...Moj dan zaista jeste brilijantan i sjaji poput tog dragog kamena... Kako delo od 900 stranica privodim kraju, priznajem taj stvaralački umor... Ne žalim se, samo me malo ukočio vrat od silnog pisanja i prekucavanja rukopisa... A, ko je osetio jednom čari i lepote svega toga - zna da su to slatke porođajne muke... Istrajaću još 70 stranica, a onda ću se nekim manje unosnim radovim odmoriti i obnoviti, za neke nove projekte...Napisala sam i 22-i nastavak priče... A posle ručka, napisaću i 23-i... Ostade mi još svega 70 stranica neprocenljivog materijala, i zbivanja posle 1944...Svaka naučna teorija ma koliko bila ispravna, istinita i tačna, ništa je i bezvredna je, ukoliko doslovce ne može u praksi zadobiti i naći svoju praktičnu primenu...''Ако хоћеш нешто рећи, прво провери ко ће те слушати''...''ДОБРИ имају МИРА, само док се то ЗЛИМА свиђа''...''Kad bujice zimi udare,drvece sto se svija grane ocuva,a sto se opre,s korenom se izvadi...Za coveka je ponajvisa cast kad svako znanje pamet kiti njegovu...Lepota je i drugu mudru cuti rec...Istina je svagda uspravna...Bezumlje coveka od svih jada jad je najveci...Od svega blaga razum je najbolje,a luda pamet ponajveci jad...Najveca je slast od mudra savetnika savet primati...Najlepsa zla su ona sto su najkraca''.''I, tako, bez pića, igraću, do smrti, skokom, sretnih, pijanih bića...''.''Oh, ta ja sam covek... Oh dajte meni samo jednu saku zraka i malo bele jutarnje rose ostalo vam na cast. Oh ja sam zeljan zraka. I mleka. I bele jutarnje rose... Ja sam se smejao u krvi do kolena...''.Molitve Starca Amvrosija Lazarisa: ''... Cuvaj me Boze i od ljudskog zla... Dodji Gospode pomozi mi... Dodji Bogorodice da mi pomognes da se popravim...''.Novomucenica Marija Gacinska: ''Covek mora da se nauci pokajanju i da pokaze njegove plodove. Ili, pak, da nosi ovaj duhovni krst ('depresija je duhovni krst'), sa poniznoscu, blagoscu, pokajanjem i velikom blagodarnoscu Gospodu, secajuci se da Gospod nosenje takvog krsta smatra plodom pokajanja...''.'' 'Ziveci radi drugih, - pisao je sv. Nikolaj Srpski, - mi se ne odricemo od svog sopstvenog zivota, vec naprotiv, sirimo njegove granice... U covekovom zivotu onoliko je radosti, koliko on pokazuje ljubavi i brige prema drugima''.''... Talanat da se sa blagodarnoscu prima kritika - retka je dragocenost... Jer nasem samoljublju je kudikamo simpaticniji laskavac od onoga koji govori o nama neprijatnu istinu''.'' 'Ko je u svojoj ljubavi, - pisao je sveti Jefrem Sirin, - ravnodusan prema nedostacima voljenoga, taj mrzi, samo toga nije svestan''.'' 'Ujediniti se sa svima moguce je samo u priznanju zajednicke krivice, odgovornosti i bola. I to ce biti radost', - pisao je Dostojevski. Najdublja veza i bliskost ljudi, stice se putem oprastanja jedan drugom, jer je to bliskost u Hristu Koji oprasta svima nama''.''To sto kod drugih kritikujemo, vrlo cesto nije istina... Ljudi uvek kod drugih vide sta ne valja... Samo Bog vidi srca ljudi, a mi vidimo ono spoljasnje. Zato, ne smemo da sudimo''.''... da imamo strpljenja kada vidimo nesto sto nam se ne svidja; da ne vicemo odmah vec da budemo blagi, ljubazni. Da budemo ljudi, kao sto je govorio blazenopocivsi Patrijarh Pavle. Pokusajmo da cinimo dobro cak i ljudima koji nam nisu simpaticni; potrudimo se da u njima vidimo sliku Hristovu po kojoj su sazdani svi ljudi''.''Za danasnjeg coveka je najteze poslusanje. Savremeni covek misli da je centar sveta. A u stvari je Bog centar sveta i treba da se potcinimo Bogu''.''Bog ima puno puteva za nas, ali mi vec imamo svoj program. Ljudi ne shvataju da prvo treba da traze Boziju volju, jer nas Bog bolje poznaje nego mi sami sebe; Bog nas voli. Nemojmo se plasiti da trazimo Boziju volju misleci da nam se nece dopasti, svideti, da cemo se razocarati''.''A sta je to duhovnost? Duhovnosti bez Duha Svetoga ne moze biti. A gde je Duh Sveti? Samo u Crkvi''.''Aton je akumulator duhovne energije''.'Nema u svetu sirocica. To je najveca sreca naseg zemaljskog zivota... Sve nas je usvojila kod Krsta Sina Svojega Presveta Bogorodica''.''Nije srecan onaj koji ima ono sto zeli, vec je srecan onaj koji ne zali za onim sto nema!''.''Jedan od Svetih Otaca je rekao: 'Vise volim one koji su gresili pa se pokajali, nego one koji nisu gresili pa se ponose' ''.Starac Amvrosije Lazaris: ''Zivot je jedna otvorena pucina gde se smenjuju mirno i uzburkano more. Mnoge su nevolje i iskusenja. Ne trazite samo radost. Svetitelji su prosli kroz oganj. Svako ce proci kroz vatru da bi usao u Raj. Kada odes u pekaru trazis dobro pecen hleb a ne testo. Tako isto i u Raj ulazi 'pecen' covek''.Starac Amvrosije Lazaris: ''Bogorodica drzi pola nebeskog svoda i sluze joj andjeli i naredjuje im. I jedan list da podignes i bilo sta uradis za Bogorodicu, Gospod ce te nagraditi. Pravedan je Gospod!... Svetitelji su toliko toga propatili! Nemojte se zaliti''.Starac Amvrosije Lazaris: ''Bog je bezgranican. Bog jednim milovanjem isparvlja sve... Kada zgresimo nas andjeo cuvar odlazi, udaljuje se od nas tuzan. Ali sa jednim 'oprosti' koje dolazi iz dubine duse, vraca nam se''.'' 'Oce kada ce biti kraj sveta?'... Odgovorio mi je: 'Znas kada ce biti kraj sveta? Kada ne bude vise puta od jednog suseda ka drugom'. To znaci: kada iscezne ljubav. Bombe nece doneti kraj svetu: one su plod mrznje medju ljudima... No kada ljubav iscezne, doci ce kraj sveta''.''Bogu ostavimo vreme kada ce da prekine sa nevoljama, a sami se samo molimo, zivimo blagocestivo, zato sto je nasa stvar - da se okrenemo ka dobrodetelji, a prestanak nevolja - to je Bozja stvar... Bog je mocan da prekrati sve nevolje, no dok ne uvidi potpuno obracanje, ne prekracuje zalosti''...