Маја месеца, двадесетпрвог дана, године 2003., са почетком у 19 сати, у
великој дворани Дома синдиката, у Београду, одржана је промоција књиге '' СВЕТИ ВЛАДИКА ОХРИДСКИ И ЖИЧКИ НИКОЛАЈ'',
са текстовима и сведочењима о великом виделу СПЦ-е, Светом Николају Новом и
Србском. Књигу на 575 страна издала је Епархија Жичка и свети манастир Жича, у
спомен 8 векова од оснивања горе реченог манастира, али и у спомен 125 година од рођења, 45 година од
упокојења и 10 година од преноса Светих и чесних моштију Светог Владике
Николаја Велимировића у отачество и родни му Лелић. Уредник овог капиталног
издања јесте бивши Епископ захумско-херцеговачки и приморски и помоћник и
мјестобљуститељ Жички Атанасије Јевтић. О књизи, као и о самом Светом Деки
Николају, говорили су поред Епископа Атанасија Јевтића, и Високопреосвећени Митрополит
Амфилохије, Епископ Лаврентије и Епископ Артемије.
Књига се састоји из два дела. У
првом су текстови Светог Валдике Никоалја са избором необјављених и објављених
мањих списа, молитве, писма и записи, краћи и већи текстови. Крај првог дела
завршава се сведочењима других о Епископу Николају. Други део садржи саопштења
и прилоге са Симпосиона који је одржан у част 125-огодишњице рођења Светог
Николаја, и поводом доалска Светих Му моштију у Жичу од навечерја Светог Николе
до Стефандана.
После живог учествовања у промоцији
споменуте књиге, кренула сам у исчитавање исте и у потрагу кроз коју сам
открила много тога новог и за мој крај врло важног. У сведочењима о Епископу Николају
на старни 225, пажњу ми је привукло ПИСМО
ОЦА ПАВЛА(садашњег Патријарха Српског),
руком писано, Преосвећеном Епископу Николају. Оно гласи:
Атина 29-XII-1955
Ваше
Преосвештенство,
Пре
неколико дана стигао сам у Атину да учим савремени грчки језик, па сматрам више
но својом дужношћу да Вам се јавим, и уместо свију монаха и монахиња Ваше
епархије да Вам честитам наступајући велики празник Рођења Сина
Божијег-Спаситеља нашег, поздрављајући Вас радосним поздравом:
Христос
се роди!
Ја
сам клирик жичке епархије, но Вама лично непознат јер сам замонашен 1948 г.
отада сам у братству ман. Благовештења, а затим Раче заједно са о.Василијем,
о.Јулијаном Кнежевићем и Вашим земљаком, пре рата у Жичи ђаконом Милисавом
Рдосављевићем, а сада јерођаконом о.Јованом. Пре рата завршио сам богословију и
Богословски факултет у Београду. Родом сам из Славоније.
У
Рачи имамо седам ђака. Један се вратио пре неки дан из војске и, ако Бог да,
монашиће се ускоро; двојица ће догодине у војску, и тако редом. Колико смо
могли обрађивали смо с њима Св. писмо Старог и Новог завета, појање, Литургику,
црквенословенски језик. Али то је ипак мало јер смо преоптерећени порезом,
физичким радом на око 15 ха земље, колико је манастиру остало( и 15 ха шуме),
радом у воденици итд. око одржања голог живота. Ове смо године порез платили,
али ако и догодине буде толики- шта ће учинити, не знам. И остали већи
манастири где има више братства или сестринаства, с тим кубуре.
Пред
полазак овамо био сма у ман. Никољу и посетио гроб мог духовног оца јеромонаха
о.Макарија. О.Рафаило тад није био у манастиру. Посетио сам и остале Овчарско
кабларске манастире. У Благовештењу је о.Данило Здравковић с једним ђаком; у
Св.Тројици: о.Иринеј, Симеон и о.Јован, поправљају цркву и већ су је врло лепо
уредили. У Сретењу су моанхиње; од куле, над старом трпезаријом, дижу спрат за
келије. Подигле су до крова и кров метнуле, али кубуре са парама. Изнутра ће
морати радити тек догодине, ако Бог да. У Преображењу је о.Евстатије,
јерођ.о.Мардарије и монах о.Митрофан. Сви су добро и здраво. У Вазнесењу је
монах о.Антоније, но тамо нисам стигао да одем.
Када
сам био пре кратког времена у Београду, видео сам се и са Вашим синовцем
о.ректором Јованом. Он ми је дао Вашу адресу, поздравио Вас је и рекао ако Вам будем
писао да Вам кажем да су сви ваши добро.
Прота
Стеван Јојић из Бајине Баште поздравио вас је такође. Примио је пакет који сте
му послали. Захваљује Вам много; писао Вам је двапут, али су се писам вратила.
Замолио ме је да Вам то јавим.
О.Василије,
нови сабрат, привремено је у Чајничу у Босни. Није му лако, опслужује две
парохије и помаже Рачу материјално. Сад, пошто сам ја отишао, мораће га вратити
у Рачу јер их је мало с толиком ђацима, а опет тешко ће материјално опстати без
те помоћи.
У
другим манастирима нисам скоро био.
Целивам
архијерејску десницу Вашег Преосвештенства и молим Ваш Свети благослов
препоручујући се Вашим молитвама.
Учтив:
Павле Стојчевић
протосинђел
На крају писма протосинђел Павле даје адресу
у Атини. Писмо је тако јасно написано,да би његово даље интерпретирање било
сувишно. Остаје нам да га пажљиво ишчитавамо и тако додамо још једно живо сведочење и још један бисер у
духовно-историјски и културни мозаик
наше непролазне баштине везане за манастир Рачу и Бајну Башту.
До неког новог открића остајте ми
здраво у Христу Господу.
22. октобар 2004.
Бајна Башта
објављено у листу БАШТИНА
Нема коментара:
Постави коментар